Kristalina Georgieva: Smanjenje globalnog rasta zbog sve većih trgovinskih tenzija

VAŠINGTON - Otpornost globalne ekonomije je ponovo na ozbiljnom testu zbog trgovinskih tenzija, izjavila je danas direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva i dodala da ta međunarodna finansijska institucija očekuje smanjenje globalnog rasta, ali ne i recesiju.

Georgijeva je rekla novinarima da se zbog tenzija u trgovini očekuje i rast inflacija u nekim zemljama.

''Vidimo porast tržišnih napetosti i pad globalnih berzi, uprkos činjenici da su mnoge vrednosti i dalje visoke. To nam jasno govori da više nismo u poznatom okruženju'', rekla je Geogieva na onlajn konferenciji uoči prolećnog sastanka MMF-a i Svetske banke, koji će biti održan od 21. do 26. aprila u Vašingtonu.

Upozorila je da se svet suočava sa sveobuhvatnim i iznenadnim promenama, te da je u ovom trenutnku važno da se mudro reaguje.

''Uravnoteženija i otpornija globalna ekonomija je moguća, ali zahteva odlučno delovanje svih zemalja'', istakla je ona.

Georgieva je navela da su trgovinske tenzije uzrokovane, pre svega, narušenim poverenjem u međunarodni sistem, kao i nedostatkom poverenja među samim državama.

''Zajednice su ostajale bez poslova, plate su bile pod pritiskom, a lanci snabdevanja prekinuti. Mnogi su nepravdu osetili na svojoj koži i okrivili međunarodni sistem'', navela je ona.

Dodala je da carine koje su uvele SAD utiču na ekonomsku stabilnost u svetu, dok kontramere koje neke zemlje uvode dodatno pogoršavaju situaciju.

''Zemlje se suočavaju sa novim izazovima, uključujući visoka javna dugovanja, što zahteva hitnu fiskalnu i monetarnu stabilizaciju. MMF savetuje zemlje da donesu privremene i ciljanje fiskalne mere, kao i da očuvaju fleksibilnost deviznih kurseva u zemljama u razvoju'', rekla je ona.

Govoreći o novom Izveštaju o svetskoj ekonomiji, koji će MMF objaviti sledeće nedelje, upozorava na značajnu ekonomsku neizvesnost koja povećava rizik od stresa na finansijskim tržištima.

Izveštaj, takođe, ukazuje na neuobičajene pomake na tržištima obveznica i valuta, sa oslabljenim dolarom i promenama na krivama prinosa američkih obveznica, što se smatra upozorenjem za sve zemlje.

Prema njenim rečima, MMF se obavezao da će pružiti podršku zemljama u makroekonomskim prilagođavanjima i sprovođenju naprednih reformi.

''Trenutno 48 zemalja zavisi od MMF-ove pomoći u bilansima plaćanja, uključujući Argentinu, koja je podržana najvećim i najnovijim programom MMF-a'', objasnila je ona.

Za zemlje sa velikim suficitima ili deficitima, kao što su Sjedinjene Američke Države, MMF savetuje implementaciju politika za postizanje boljih unutrašnjih i spoljašnjih ravnoteža, kako bi se ojačala kolektivna otpornost.

''Fokus MMF-a je, između ostalog, i na reformama u velikim ekonomijama. Za Kinu, preporučuju se mere za povećanje privatne potrošnje, smanjenje industrijskih politika i poboljšanje socijalnih mreža. Evropska unija treba da se fokusira na fiskalnu ekspanziju, posebno u Nemačkoj, dok Sjedinjene Države treba da se pozabave smanjenjem federalnog duga kroz reformu trošenja'', objasnila je ona.

Naglasila je da nije važno da samo najveće ekonomske sile vode računa o ekonomskoj situaciji, već i zemlje širom sveta, od Azije do Afrike.

''MMF apeluje na međunarodnu zajednicu da se fokusira na jačanje saradnje u multipolarnom svetu, naglašavajući važnost smanjenja carina i necarinskih barijera, kako bi se osigurao otporniji globalni ekonomski sistem'', rekla je ona.