Dragana Mitrović: Kineska ekonomija pokazala sposobnost da u hodu preskoči prepreke

BEOGRAD - Kineska ekonomija nastavlja da snažno raste i pokazuje sposobnost da u hodu preskoči ili zaobiđe nastale prepreke, a deo objašnjenja za to je što su svi problemi bili očekivani što su kineske vlasti još krajem prethodne godine donele niz mera kojima bi poduprle domaću potrošnju, izjavila je profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Dragana Mitrović.

Ona je navela da su kineske vlasti preduzetim merama među kojima su vaučeri, popusti na stare modele trajnih potrošačkih dobara, povoljnih zamena starih modela automobila i aparata za domaćinstvo, pametnih telefona i laptopova za nove, ali i olakšicama za e-trgovinu i smanjenje poreza i drugih uvedenih podsticaja, postigle da je broj putovanja i kupovine tokom Praznika proleća (kineske Nove godine) dostigao nivo pre pandemije k ovida19 uz poverenje potrošača u budući nivo životnog standarda.

Mitrovićeva je rekla, za portal www.magazinbiznis.rs , da je program subvencioniranja potrošača i borbu protiv deflacije, vredan oko 300 milijardi juana (41,7 milijardi dolara) finansiran obveznicama lokalnih samouprava i da je doveo do velikog rasta kupovine nekih od trajnih potrošačkih dobara, ali to je dovelo i do povećanja, kako je naglasila, velikog duga nižih nivoa vlasti.

"U februaru 2025. posle sastanka predsednika Kine sa vlasnicima vodećih privatnih korporacija, kada je najavio podršku države njihovim naporima da nastave da budu nosioci rasta i tehnološkog napretka kineske ekonomije, kao i najveći poslodavci, Svekineski narodni kongres je doneo zakon kojim se garantuje podrška države privatnom sektoru kao osloncu nacionalne ekonomije", rekla je Mitrovićeva.

Prema njenim rečima, održani su i sastanci sa stranim investitorima gde se najavljivalo dalje otvaranje Kine i poboljšanje uslova za njihovo poslovanje, a i privatni IKT sektor je dobio oproštaj i obećanje o podršci, uz ogromna državna ulaganja i poziv na ojačano javno-privatno partnerstvo što je uticalo na otopljavanje poslovne klime i rast optimizma, uz prateće monetarne i fiskalne mere.

Profesorka je dodala da su među stimulativnim merama koje su preduzete i subvencije kroz različite socijalne pakete za stariju populaciju koja ima više novca za trošenje, zatim smanjenje poreskih opterećenja za brojne kategorije stanovnika i preduzetnika.

"Ove mere su pogurale i proizvodnju i potrošnju, ali je dobar deo industrijskog rasta došao od privatnog sektora kroz dalji rast digitalizacije, IKT sektora, razvoja naprednih tehnologija u privatnom i državnom sektoru, posebno kroz uključivanje veštačke inteligencije i druge napredne tehnologije kao generatora rasta i velikih ulaganja u njih", kazala je ona.

Istakla je da je samo Huawei uložio u istraživanje i razvoj oko 18 milijardi dolara prošle godina, od čega čak trećinu u čisto teorijska istraživanja, a rasli su i avio i auto industrija, mašinogradnja i brodogradnja i slične tehnološki napredne industrijske grane koje, kako je naglasila, imaju ogromno tržište kod kuće i ne zavise od uvoza tehnologije.

Mitrovićeva koja je vrhunski poznavaoc kineskih prilika od geopolitike do ekonomije je navela i da je dodatno snižavanje referentne kamatne stope Narodne banke Kine na 1,4 odsto kao i obaveznih rezervi banaka, uz subvencionirano "brisanje" nenaplativih kredita iz bilansa banaka, stvorio novi prostor za njihovo povoljno finansiranje investiranja u proizvodnju, ali i potrošnju.

"Ovo je snažna poruka i davanje stanovništvu kako bi se oslobodilo i trošilo više, jer će najteže udare na standard stanovništva i ekonomiju, kao i do sada, ublažiti država sistemom mera. Takođe, podrška je onima koji žele da investiraju u tehnološki naprednu i zelenu i digitalizovanu proizvodnju i naročito usluge", rekla je ona.

Prema njenim rečima, kineski model ubrzanog razvoja je podrazumevao izgradnju gigantskih infrastrukturnih projekata, hiljade kilometara brzih pruga, mostova koji "lebde" i raznih čuda tehnologije i ljudskog pregora koji su je preobrazili i učinili zemljom sa fascinantnom saobraćajnom, energo i tehnološkom infrastrukturom, međutim ispostavilo se da to nije put za svaku ekonomiju, niti trošak koje mnogi mogu da priušte.

"Ekološka nebriga, previše kineskih radnika a premalo domaćih, nerazumevanje ili neslušanje glasova lokalnih zajednica i druga loša i poučna iskustva uticala su na promenu modela i nastupa kineske strane, od megalomanskih infrastrukturnih ka ’lepim i malim’ projektima, koji koštaju manje, a uvažavaju visoke ekološke i socijalne standarde", rekla je profesorka.

Ona je kazala je i da Srbija od Kine treba političkim kanalima tražiti investiranje u grane visoke tehnologije, njen prenos i sve ono što bi pomoglo našem transformisanju u visoko tehnološku privredu, uz povećano zapošljavanje onako kao je to dobila Mađarska 2023. i 2024.

"Smatram da nam nedostaje gotovo milion ljudi u privredi da bismo mogli da imamo stope rasta slične onima koje je Kina ostvarivala nekoliko decenija, kako bismo mogli da se istinski pomerimo napred na tehnološkoj i proizvodnoj lestvici svetskih privreda", rekla je ona.

Mitrovićeva je zaključila i da je za Srbiju dobro da pristižu investicije iz Kine ali u sektore i grane koji mogu podići tehnološki nivo naše ekonomije i uposlenost i koji neguju najviše ekološke i energetske standarde.