MMF: Globalni javni dug bi mogao da dostigne 100 odsto BDP-a do 2029. godine

VAŠINGTON - Globalne javne finansije nalaze se pod sve većim pritiskom, a ukupni državni dug mogao bi da dostigne 100 odsto svetskog BDP-a do 2029. godine, upozorava Međunarodni monetarni fond (MMF) u danas objavljenoj analizi fiskalnih kretanja za period 2025 - 2026 u okviru Fiskalnog monitora.

Prema podacima iz izveštaja, globalni javni dug porastao je na gotovo 94 odsto BDP-a u 2025. godini, a države se nadalje suočavaju sa značajnim pritiscima na potrošnju i kamatnim opterećenjima.

Globalni fiskalni deficit ostaje visok, na oko pet odsto BDP-a, dok su izdaci za kamate značajno porasli - sa dva na gotovo tri odsto globalnog BDP-a u poslednje četiri godine, usled refinansiranja duga po višim kamatnim stopama.

Među najvećim ekonomijama, Sjedinjene Američke Države beleže deficit od sedam do osam odsto BDP-a, uz projekciju da će javni dug dostići 142 odsto BDP-a do 2031. godine, bez jasnog plana fiskalne konsolidacije.

Kina je uvećala deficit na gotovo osam odsto BDP-a, dok bi njen dug mogao da poraste na 127 odsto BDP-a u istom periodu, usled kontinuiranih fiskalnih stimulansa.

U Evropi, povećana vojna potrošnja i starenje stanovništva dodatno opterećuju fiskalni prostor, dok su pojedine zemlje ublažile fiskalna pravila.

Japan beleži poboljšanje dinamike duga zahvaljujući rastu i inflaciji, ali se suočava sa rekordnim prinosima na obveznice, upozorava MMF.

Zemlje u razvoju i ekonomije sa niskim prihodima suočavaju se sa posebno izraženim izazovima, uključujući visoke nivoe duga i istorijski visoke troškove kamata u odnosu na budžetske prihode, uz istovremeni pad međunarodne pomoći, dodaje se u izveštaju.

Kao jedan od ključnih rizika izdvajaju se geopolitički šokovi, posebno rat na Bliskom istoku, koji je poremetio energetska tržišta, povećao neizvesnost i dodatno opteretio budžete, naročito u zemljama uvoznicama energije.

Strukturni i tržišni rizici takođe rastu, uključujući prelazak sa centralnih banaka na privatne i često visoko zadužene investitore kao glavne kupce državnog duga, što povećava osetljivost na tržišne šokove.

Skraćivanje ročnosti duga, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, dodatno povećava rizik refinansiranja i izloženost kamatnim stopama.

Rastući protekcionizam i industrijske subvencije mogu da naruše produktivnost i dugoročnu fiskalnu održivost, dok politička i socijalna nestabilnost sve više utiču na ekonomski rast i fiskalne bilanse.

MMF upozorava i na rizik slabljenja nezavisnosti centralnih banaka usled fiskalnih pritisaka, što bi moglo podstaći inflaciona očekivanja i povećati premije rizika.

Dugoročne pretnje uključuju i starenje populacije, posebno u razvijenim ekonomijama, kao i potencijalne obaveze poput gubitaka državnih preduzeća ili troškova prirodnih katastrofa, napominje se u izveštaju koji je objavljen na veb stranici Fonda.