Silvija Rakić: Plan rasta je potvrda da privredna integracija ne čeka formalno članstvo u EU

BEOGRAD - Predstavnik Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji Silvija Rakić izjavila je danas da Plan rasta za Zapadni Balkan nije samo apstraktni koncept, već da je to svojevrsna potvrda da privredna i ekonomska integracija ne mogu da čekaju formalno članstvo Srbije u Evropskoj uniji, naglašavajući da ta vrsta integracije već postoji na visokom je nivou.

Ona je na panelu "Plan rasta za Zapadni Balkan - prilike za srpsku privredu i MSP", održanom u okviru trećeg izdanja EU nedelje mogućnosti koji se održava u Evropskoj kući u Beogradu, rekla da predugo čekanje na formalno članstvo Srbije u EU zarad formalne koristi prosto ima preveliku cenu za obe strane.

"Značaj plana rasta i jedinstvenog pristupanja, jedinstvenog tržišta, jeste njegova nepovratnost. U trenutku kada Srbija pristupi platnoj infrastrukturi Evropske unije kroz SEPA, kada se ratifikuju ACAA poglavlja, to su koraci koji imaju preveliki trošak političkog nazadovanja, tako da u tom smislu pružaju predvidljivost koja je investitorima od suštinske važnosti i vrednosti kada donose svoje poslovne odluke", rekla je Rakić.

Prema njenim rečima, prilagođavanje nekim pravnim tekovima EU i evropskom zakonodavstvu je poprilično na visokom nivou u Srbiji, što se tiče osnovnog zakonodavstva, ali se, kako je dodala, "šepa" kada je reč o brzini donošenja i implementaciji podzakonskih akata.

"To se vidi i u javnim nabavkama, gde imate evropske kompanije koje apsolutno učestvuju ravnopravno u domaćoj privredi, ali ne kada su određeni tenderi u pitanju", rekla je ona.

Predstavnik delegacije EU Oliver Šarov rekao je da je Plan rasta za Zapadni Balkan jedan od njegovih omiljenih instrumenata, jer je dizajniran tako da bi davao vrlo konkretne benefite na vrlo konkretan način.

"To je jedan relativno inovativan pristup našim sredstvima koje dajemo zemljama kandidatima i on je zapravo praktično oličenje trenutne ogromne želje za proširenjem, odnosno da Srbija postane član EU, ali i ceo region", rekao je on.

Šarov je naglasio da misli da je potrebno ubrzati tempo kojim Srbija, ali i ostatak regiona napreduje ka EU, dodavši da postoji i dalje jako veliki socioekonomski jaz između Zapadnog Balkana i EU.

Kao primer je naveo da je Srbija na nekih 45 odsto BDP-a po stanovniku u odnosu na prosek EU i da to mora da se poveća i ubrza.

"To se ne dešava političkom voljom ili izjavama, to se ne dešava na panelima niti konferencijama, već je potreban jedan vrlo konkretan i praktičan okvir, i to čini zapravo plan rasta. Mi smo obezbedili 1,6 milijardi evra za Srbiju koji su vezani za 98 reformskih mera, u oblastima kao što su podizanje ljudskog kapitala, zelena i digitalna tranzicija, vladavina prava, medijske slobode i poslovni ambijent. Vlada se obavezala da ispuni tih 98 koraka do decembra 2027. i svaki od tih koraka ima svoju cenu, odnosno oslobađa deo tih 1,6 milijardi evra", rekao je Šarov.

Prema njegovim rečima, čitav dizajn programa, odnosno reformske agende i plana rasta namenjen je preduzećima, privrednicima i građanima da što pre osete direktne benefite članstva i pre samog pristupa EU, odnosno i pre nego što država postane članica.

"To je ukratko na neki način logika ovog plana, a i plan je na neki način da se on ubuduće primenjuje i na ostale tokove evrointegracija. Ključno je imati na umu da neće biti sada nekih tektonskih promena preko noći i neće odjednom procvetati cveće i postati sve mnogo lakše. Ono što će se desiti merljivo je na svakodnevnom nivou i pašće transakcioni troškovi koje firme imaju", rekao je on.

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović rekao je govoreći na panelu da nije za srpske kompanije novost izvoziti na tržište EU, jer mi izvozimo negde preko 20 milijardi evra robe na godišnjem nivou u Evropsku uniju.

"To znači da postoji ogroman broj preduzeća koja nisu samo strane, odnosno evropske kompanije koje su već investirale u Srbiju zarad izlaska na evropsko tržište, nego i ogroman broj kompanija koje samostalno izvoze na tržište EU i koje poznaju standarde i razumeju zahteve tog tržišta", kazao je on.

Vesović je naglasio i da EU čini 66 odsto našeg trgovinskog tržišta.

"Plan rasta ili šta se dešava sa ispunjavanjem onoga što su preduslovi za finansiranje kroz plan rasta je mali semafor koji nam kaže da li će naše kompanije biti prilagođenije i biti spremnije, ili će morati da ulažu dodatni napor da bi sačuvali uopšte i lokalno tržište", zaključio je Vesović.