Danko Leovac: Zastava Srbije simbol države, naroda i srpske nacije u celini

BEOGRAD - Istoričar Danko Leovac izjavio je danas, povodom jedinstvene digitalne platforme "Nacionalni trezor kulturne baštine" u čijem središtu je digitalna izložba državnih zastava Srbije od 1835. godine, da i državna i narodna zastava predstavljaju važnu sponu koja spaja sve društvene slojeve, i dodao da zastava Srbije predstavlja važan simbol države, naroda i srpske nacije u celini.

Laovac je za Tanjug rekao da pored toga što je zastava Srbije važan državni simbol, ona takođe predstavlja kohezivnu vezu koja bi trebala "sve da nas spaja" i istakao da je ona bila izuzetno važna u brojnim događajima srpske istorije.

"U vojsci su različite vojne jedinice imale svoje pojedinačne zastave, ali centralna spona je bila ta državna zastava", dodao je istoričar.

Prema njegovim rečima važno je naglasiti same početke kako smo mi dobili zastavu i kako je trajala borba za zastavu od vremena sticanja Autonomne Kneževine Srbije 1835. godine.

Kako kaže najpre je dobijen grb, nakon čega se išlo ka tome da se dobije zastava.

Laovac je rekao da iako je odbranom Sretenjskog ustava bilo definisano kako će izgledati ta zastava, Sretenjski ustav je ubrzo ukinut tako da je nestala i ta zastave koja je po njemu bila propisana.

"Knez Miloš je izdejstvovao da najpre na trgovačkim brodovima imamo našu zastavu, a državnu zastavu smo zvanično dobili 1839. godine koja ima raspored boja kao i današnja trobojka", naveo je on.

Na pitanje kakva je uloga ovakvih digitalnih platformi u obrazovanju mlađih generacija i da li oni mogu da zamene klasične muzejske izložbe, Laovac je rekao da je veoma važno da postoji spoj između tradicionalnog i modernog.

Kako je naveo, putem ove brošure o zastavama koja je izrađena i na srpskom i na engleskom jeziku, i oni koji ne znaju srpski vrlo lako mogu da se upoznaju sa istorijatom srpske zastave.

"Putem ove platforme mi imamo jedinstvenu priliku za mlađe generacije koje sve manje čitaju, da im sve to bude dostupno na klik, odnosno da se na savremeni digitalni način upoznaju sa našim državnim simbolima i svim drugim iz naše kulturne baštine", izjavio je istoričar.

Laovac je ocenio da ovakav projekat može da doprinese boljem međunarodnom predstavljanju Srbije i njenog kulturnog nasleđa, naročito kada je reč o dvojezičnim izdanjima.

Prema njegovim rečima, na taj način se doprinosi vidljivosti srpskog kulturnog blaga i nasleđa.

"Na taj način se i naša dijaspora, naročito mlađe generacije, upoznaju sa različitim kulturnim blagom, istorijom i tradicijom naše zemlje i našeg naroda. Takođe svi zainteresovani mogu da se upoznaju sa našim najznačajnijim blagom", dodao je on.

Na pitanje šta bi trebalo da bude sledeći prioritet u razvoju ovog digitalnog trezora, Laovac je rekao da je u planu dalji razvoj u smislu osavremenjivanja i kačenja materijala vezanih za srpsku istoriju i kulturu, kao što su spomenici koji su pod zaštitom UNESCO-a.