Bojan Ljubenović: Kod nas se vrednuju samo drame, a ne umetnost koja nudi životnu radost

BEOGRAD - Pisac Bojan Ljubenović je rekao da se njegov novi roman "Otac" bavi fascinantnim periodom naše novije istorije, od ratova devedesetih do danas, koji obiluje lažima.

Ljubenović je rekao Tanjugu da se "Otac", kao i prethodni roman "Da je bolje ne bi valjalo", bavi vremenom koje obiluje lažima, kojima smo bombardovani sa svih strana i koje su oblikovale generacije i njihove stavove o unutrašnjoj politici i svetu.

Roman "Otac" Ljubenović je napisao pokušavajući da raskrinka neke od tih laži i stvari u koje se ne sumnja, da stavi pred njih "znak pitanja - šta ako je sve to bila laž i to se uopšte nije desilo?"

Ljubenović je roman sveo na jednu porodicu, sina i oca, ali i zabludu koja je u vezi sa čitavim društvom, na preispitivanje odnosa i emocija, istorije i postulata koji su se ukorenili.

"Ajde da vidimo šta ako nije tačno, i šta će se onda desiti. Knjiga je o lažnim herojima, pravim i lažnim ljubavima, o zločinu koji nije rasvetljen, a koji će biti rasvetljen nadam se jednog dana, jer žrtve zaslužuju da se kaže ko je to uradio", naveo je autor.

Autor brojnih knjiga aforizama, i urednik rubrike "Trn" u Večernjim novostima, Ljubenović je istakao da "Oca" neki pogrešno tumače kao triler i duhoviti roman.

"Humor koji provejava kroz njega i triler radnja nisu glavne stvari, nego samo pomoćna sredstva, alati koji su mi pomogli da ispričam malo dublju i ozbiljniju priču nego što se naizgled čini", naveo je pisac.

Ljubenović je zamolio čitaoce "Oca" da budu pažljiviji i da obrate pažnju na neke detalje, "a ne na ono što im se na prvi pogled servira".

Upitan zašto su njegove knjige duhovite, Ljubenović je odgovorio da mu je tako lepo, da se dobro oseća kada se njegovi junaci dobro osećaju.

Ukazujući na svakodnevno okruženje jada i čemera, Ljubenović je dodao da na Balkanu "svaki dan imate neki rat, sukob, razbijene glave, neke užasne sudbine".

"Meni još fali samo da to udenem u neku svoju knjigu, da to ponovo preživljavam i time opteretim svog čitaoca, koji je sav sluđen i već istraumiran", naveo je pisac.

Ljubenović je rekao da je "Otac" ozbiljna knjiga, kroz koju se "provlači žica crnog humora, gde se čovek s vremena na vreme osmehne".

Prema njegovim rečima, kod nas je u umetnosti i u narodu duboko ukorenjeno da su kvalitetne i vredne samo drame, i samo one dobijaju književne nagrade.

"Ovo ostalo što je životno, što nudi optimizam vedrinu, radost života - to je manje vredno. Nije mi jasno zašto je to tako. Mislim da je to velika nepravda, ali je to tako", istakao je pisac.

Ljubenović je ocenio da je "istorija našeg podneblja istorija trauma, što ličnih što kolektivnih", i da "uglavnom jedne proizilazi iz drugih".

"Kad pogledate šta se nama desilo od 1990. do danas, nećete naći nijednu normalnu godinu, da se nije desilo nešto strašno, ako ništa, masovne poplave. Imate ubistvo premijera, hapšenje ratnih zločinaca, hapšenje mafije...", rekao je Ljubenović.

Prema njegovim rečima, ljudi su istraumirani kada su svaki dan bombardovani užasnim stvarima, kao što su slučaj mafijaškog čerečenja i odsecanja glava u vikendici u Ritopeku.

Ljubenović je rekao da mu čitaoci šalju poruke u kojima mu zahvaljuju što im je knjigama ulepšao dan ili što ih je nasmejao od srca.

"Moram da priznam da nisam bio ni svestan moći i značaja humora u književnosti dok nisam počeo da dobijam takve poruke. Nekako sam i ja humor malo potcenjivao, možda sam mislio da se podrazumeva", priznao je Ljubenović.

Upozorivši da se kod mnogo ljudi humor ne podrazumeva, Ljubenović je dodao da postoji jako mnogo tužnih sudbina, jer ljudi imaju ozbiljne životne probleme.

"Onda se desi da u ruke uzmu knjigu koja ih nasmeje sat, dva, dan, tri, pet i to im izuzetno znači. Toliko, da mi pišu iz kakvih životnih situacija ih je neka knjiga izvukla. Dobijem jako potresne poruke", naveo je pisac.

Prema njegovim rečima, živimo u podneblju gde se plašimo sreće, zato što nas istorija uči tako, nakon toliko ružnih i tragičnih perioda.

"Mi se dan, danas plašimo sreće. Retko ćete nači čoveka, kad ga pitate kako je, da kaže: 'Evo, nikad bolje, srećan sam". U najboljem slučaju reći će ide život, nije loše", naveo je Ljubenović.

Primetivši da kod nas postoji "urođen urok, strah čoveka da kaže da je srećan", Ljubenović je pretpostavio da je to stoga jer ga "verovatno iza ćoška čeka neki maler, pa se ustručava".

Govoreći o upotrebi veštačke inteligencije, Ljubenović je ocenio da je ona "verovatno korisna stvar i s godinama će se usavršavati", i da nećemo moći bez nje.

"Nadam se da najvažnije ljudske osobine ne može da uradi, da vas zagrli, poljubi, uteši, nasmeši. To su stvari najvrednije koje postoje. Može da bude korisna kao alat, ali ne možete da se zaljubite u veštačku inteligenciju, niti ona u vas", ocenio je Ljubenović.