Savetu bezbednosti UN upućen 33. Izveštaj Vlade Republike Srpske o stanju u BiH, uz poziv na ozbiljan, iskren dijalog

BANJALUKA - Vlada Republike Srpske usvojila je 33. Izveštaj u osam tematskih celina, koji je u ime Republike Srpske kao potpisnice svih aneksa koji čine Dejtonski sporazum, generalnom sekretaru UN i zemljama članicama Saveta bezbednosti, uputio predsednik Vlade Republike Radovan Višković.

U Izveštaju Savetu bezbednosti UN, između ostalog, se poručuje da je Republika Srpska spremna da učestvuje u ozbiljnim razgovorima usmerenim na prevazilaženje političke krize u BiH i obnovu napretka na putu ka članstvu u EU, uz apel partnerima u BiH i međunarodnoj zajednici da podrže Dejtonski sporazum i podstaknu dijalog kao sredstvo rešavanja aktuelne krize.

"Trideseti i treći izveštaj Republike Srpske Savetu bezbednosti UN odnosi se na period oktobar 2024-april 2025. godine i u njemu, kao i u svojim dosadašnjim izveštajima, Vlada Republike Srpske izražava svoja viđenja o ključnim pitanjima i problemima sa kojima se suočava BiH, a u cilju razjašnjavanja svojih stanovišta članovima Saveta bezbednosti i međunarodne zajednice", saopšteno je iz Vlade Republike Srpske.

Članice Saveta bezbednosti su u martu ove godine jednoglasno izdale saopštenje u kom ističu svoju podršku Dejtonskom sporazumu i pozvale na „iskren, otvoren i konstruktivan dijalog u cilju očuvanja jedinstva i političke stabilnosti zemlje“.

"Republika Srpska u potpunosti pozdravlja sadržaj ovog saopštenja i u narednim mesecima će predano raditi na njegovoj realizaciji. Kao i u prethodnim, i ovaj izveštaj u prvom delu, ističe snažnu podršku Republike Srpske Dejtonskom sporazumu, poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH i njenu nepokolebljivu posvećenost miru. Podrška Dejtonu takođe znači da Republika Srpska odbacuje mogućnost da BiH upravlja neizabrani stranac bez ikakve odgovornosti, što predstavlja očigledno kršenje jasnih odredbi Dejtonskog sporazuma, demokratskog ustavnog poretka BiH i suvereniteta zemlje", navodi se u vladinom saopštenju.

U drugom delu Izveštaja daje se analiza aktuelne krize u Bosni i Hercegovini - autokratske vladavine nemačkog birokrate po imenu Kristijan Šmit, koji upravlja BiH odlukama, neograničenim ovlašćenjima, protivpravno uzurpirajući nadležnosti demokratskih zakonodavnih institucija BiH.

Treći deo Izveštaja precizira kako Kancelarija visokog predstavnika (OHR) podriva ustavni poredak BiH uspostavljen Dejtonskim sporazumom i doprinosi destabilizaciji zemlje, nakon čega se u četvrtom delu, govori o Šmitovoj destabilišućoj vladavini i objašnjava zašto njegovo prisvajanje funkcije visokog predstavnika predstavlja izrugivanje pravu.

Nadalje, peti deo navodi da su institucije vlasti Republike Srpske, kao odgovor na Šmitov pokušaj da smeni i zatvori predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, pokrenule proces vraćanja neustavno oduzetih entitetskih nadležnosti.

Takođe, u šestom delu ponovo se ističe trajna opredeljenost Republike Srpske za evropski put BiH, dok sedmi deo Izveštaja objašnjava da vodeće bošnjačke političke stranke u BiH pomažu OHR-u u podrivanju federalnog i konsocijativnog ustavnog uređenja BiH.

Poslednji, osmi, deo Izveštaja navodi razloge iz kojih je federalna konsocijativna struktura BiH bitna za evropsku bezbednost.

Na kraju Izveštaj naglašava da uprkos aktuelnim tenzijama, Republika Srpska veruje da BiH i dalje ima šansu da uspe, ukoliko svi akteri, i u BiH i van nje, budu poštovali Dejtonski sporazum.

"Republika Srpska je spremna da učestvuje u ozbiljnim razgovorima usmerenim na prevazilaženje političke krize u BiH i obnovu napretka na putu ka članstvu u EU, te apeluje na partnere BiH u međunarodnoj zajednici da podrže Dejtonski sporazum i podstaknu dijalog kao sredstvo rešavanja aktuelne krize", navodi se u saopštenju.

Integralni tekst 33. izveštaja Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija je dostupan na internet stranici Vlade Republike Srpske na srpskom i engleskom jeziku.