Izbori u Hrvatskoj: Poznati gradonačelnici devet županijskih centara

ZAGREB - Devet gradonačelnika županijskih centara u prvom krugu lokalnih izbora u Hrvatskoj dobilo je više od 50 odsto glasova i osiguralo još jedan četvorogodišnji mandat, a u drugom izbornom krugu biraće se čelnici još 10 hrvatskih gradova u kojima se za još jedan mandat bori osam trenutnih gradonačelnika, saoopšteno je iz Državnog izbornog povereništva (DIP). 

U najvećem gradu Zagrebačke županije Velikoj Gorici gradonačelnik će u iduće četiri godine biti dosadašnji gradonačelnik, HDZ-ov Krešimir Ačkar koji je u prvom krugu osvojio 72,55 odsto glasova, prenela je Hina.

Krapinski gradonačelnik ostaje HDZ-ov Zoran Gregurović s osvojenih 63,45 odsto glasova, a u Virovitici HDZ-ov Ivica Kirin koji je u prvom krugu osvojio 57,64 odsto glasova.

SDP-ov Mišel Jakšić ostaje gradonačelnik Koprivnice, budući da je u prvom krugu osvojio 71,06 odsto glasova, a HDZ-ov Ivan Radić ostaje gradonačelnik Osijeka nakon osvojenih 70,95 odsto glasova.

I Bjelovar je grad koji će iduće četiri godine voditi ista osoba - HSLS-ov Dario Hrebak koji je u prvom krugu dobio 81,13 odsto glasova. 

Gradonačelnik Zagreba oborio sopstveni rekord, osvojio više glasova nego pre četiri godine

Zagrebački gradonačelnik Tomislav Tomašević osvojio je u prvom krugu aktuelnih lokalnih izbora više glasova nego što ih je dobio pre četiri godine, 16. maja 2021.

Na taj je način oborio vlastiti rekord, jer je pre četiri godine Tomašević osvojio najveći broj glasova otkako su 2009. uvedeni direktni izbori za gradonačelničku funkciju, piše Slobodna Dalmacija.

Aktuelni rezultat je ''ili potvrda dobrog smera njegove administracije ili posledica izuzetno agresivnih želja kompromitovanih političkih aktera da se po svaku cenu domognu raspolaganja zagrebačkim budžetom teškim gotovo tri milijarde evra'', ocenjuje portal.

Prema rezultatima DIP-a na današnjim lokalnim izborima za gradonačelnika u Zagrebu, sa obrađenih 95,87 odsto glasova, vodi Tomislav Tomašević s 47,30 odsto (sa više od 128 hiljada glasova), a nezavisna kandidatkinja Marija Selak Raspudić osvojila je 15,74 odsto (skoro 43 hiljade glasova) i ulazak u drugi krug. 

Zbog loših izbornih rezultata za istarskog župana, predsednik IDS podneo ostavku

Zbog loših rezultata na lokalnim izborima i činjenice da nije uspeo da prođe u drugi krug izbora za istarskog župana na lokalnim izborima održanim danas u Hrvatskoj, predsednik Istarskog demokratskog saveza (IDS) Dalibor Paus podneo je ostavku na mesto predsednika stranke.

"Zahvaljujem svim biračima koji su izašli na izbore i svima koji su dali svoj glas IDS-u. Nažalost, podele unutar IDS-a su urodile plodom, a to se reflektuje na rezultat na izborima za istarskog župana. S obzirom na rezultate, ovoga trenutka dajem ostavku na funkciju predsednika IDS-a", poručio je večeras Paus, prenosi Hina.

Prema nezvaničnim rezultatima lokalnih izbora u Hrvatskoj, Paus je završio tek na trećem mestu u trci za istarskog župana, iza Borisa Miletića (nezavisni) i Sanje Radolović (SDP).

"Prerano je za analizirati rezultate, treba sagledati situaciju. Stranka će odlučiti kada će krenuti proces izbora novog predsednika", rekao je Paus, dodavši da će nastaviti da se bori za Istru u Hrvatskom saboru.

Zatvorena birališta u Hrvatskoj, prvi rezultati od 21 čas

U Hrvatskoj je u 19 časova zatvoreno svih 6.600 biračkih mesta na kojima su birači odlučivali o lokalnoj vlasti za iduće četiri godine - većima i skupštinama opština, gradova i županija, kao i načelnicima, gradonačelnicima i županima.

Prve rezultate Državno izborno povereništvo (DIP) objaviće u 21 sat i ažuriraće svakih 15 minuta, a oko 23 sata trebalo bi da bude jasnija slika izbornih pobednika i gubitnika, navodi agencija Hina.

Prema prvim izlaznim anketama, HDZ-ov Ivan Radić u prvom krugu izbora za gradonačelnika u Osijeku je osvojio 72,12 odsto glasova, Tomislav Tomašević (Možemo i SDP) u Zagrebu je osvojio 49,59 odsto glasova, dok u Rijeci vodi Iva Rinčić (Akcija mladih i partnerskih stranaka) s 39,85 odsto, a Ivica Puljak u Splitu osvojio je 36,25 odsto.

Na današnjim lokalnim izborima zabeležen je slabiji odaziv nego na izborima pre četiri godine - na nivou države odaziv je bio 33,06 odsto što je oko 2,5 posto slabije nego 2021. 

Na lokalnim izborima u Hrvatskoj do 16.30 časova glasala skoro trećina birača

Oko trećine hrvatskih birača iskoristilo je do danas popodne svoje pravo da donesu odluku o lokalnoj vlasti za iduće četiri godine, objavila je Državna izborna komisija (DIP).

Do 16.30 časova glasalo je 33,06 oosto birača, što je 2,48 odsto manje nego na lokalnim izborima u maju 2021, saopštila je DIP, prenosi Hina. 

U Hrvatskoj je jutros u 7.00 sati otvoreno 6.600 biračkih mesta na kojima birači odlučuju o lokalnoj vlasti za iduće četiri godine - većima i skupštinama opština, gradova i županija, načelnicima, gradonačelnicima i županima.

Glasa se u 576 lokalnih jedinica, 428 opština, 127 gradova i 20 županija, kao i Zagrebu koji ima status grada i županije.

Izborna komisija: Lokalni izbori u Hrvatskoj protiču regularno, uz manja kršenja tišine

Izbori u Hrvatskoj za lokalnu predstavničku i izvršnu vlast, koji su počeli jutros u 7 sati, protiču regularno i uz manja kršenja izborne tišine, saopštila je hrvatska izborna komisija.

Portparol i član izborne komisije Slaven Hojski rekao je da se slučajevi kršenja izborne tišine uglavnom odnose na objave na društvenim mrežama, prenela je Hina.

Slično je bilo i u subotu kada su u izbornu komisiju stizale pritužbe da se na pojedinim nalozima na društvenim mrežama objavljuje sadržaj kojim se krši izborna tišina.

U Hrvatskoj otvorena birališta za lokalne izbore, u trci 31.082 kandidata

U Hrvatskoj je u 7 sati otvoreno 6.600 biračkih mesta na kojima će birači odlučivati o lokalnoj vlasti za iduće četiri godine - većima i skupštinama opština, gradova i županija, načelnicima, gradonačelnicima i županima.

Glasa se u 576 lokalnih jedinica, 428 opština, 127 gradova i 20 županija, kao i Zagrebu koji ima status grada i županije.

Za opštinska i gradska veća, županijske skupštine i zagrebačku Gradsku skupštinu, načelnike, gradonačelnike i župane, kao i njihove zamenike kandidovala su se 31.082 kandidata, što je 7.770 manje nego pre četiri godine.

I ovaj put, broj kandidata je veći od broja kandidatkinja, kandidata je oko 57 posto, a kandidatkinja 42 posto. Kandidati prosečno imaju gotovo 48 godina, kandidatkinje 45, što je u proseku 47 godina. Dvoje najmlađih tek je odnedavno punoletno, a najstariji kandidat ima 96 godina.