Keserović: EU želi da BiH postane deponija za neželjene migrante

BANJALUKA - Ako bi se odluke donosile na način propisan Ustavom, onda u BiH ne bi trebalo da dođu oni za koje nismo zainteresovani, kaže danas profesor Fakulteta bezbednosti i zaštitu Dragomir Keserović, ali ukazuje na međunarodni pritisak gde vas, kako kaže, niko ne pita da li će oni doći.

Keserović je gostujući u Jutarnjem programu RTRS istakao da je problem migracija i migranata dugo prisutan na ovim prostorima, te da su te migracije podstaknute iz mnogo razloga.

"Јedan od tih razloga je ekonomske prirode, i to su razlozi koji su oduvek bili prisutni, a drugi je taj što dolaze sa područja ratnih sukoba, pa svi oni koji ne žele učestvovati u svemu tome pokušavaju da nađu utočište u zemljama u kojima je sigurnije", rekao je Keserović.

Poručuje da su same migracije postale masovnije kako su počeli novi sukobi i nove turbulencije.

"Evropa i Evropska unija su se izuzetno nekorektno ponele prema ovom bezbednosnom problemu. To je problem čitavog evroazijskog kontinenta, uključujući Severnu Ameriku. Države to rešavaju kroz totalne blokade, podizanje zidova, vraćanje migranata nazad i slično", poručio je Keserović.

Podseća da je Evropska unija napravila selekciju migranata koji su se na bilo koji način našli na teritoriji Evrope.

"Prva selekcija odnosi se na politički azil, i migranti su ga dobili. Druga grupa su migranti koji su, zbog obrazovne strukture, mogli biti korisni njima za rad. Ostali su oni koji nemaju kvalifikacije i znanja; među njima je čitav niz, po raznim osnovama, problematičnih ljudi - bilo da pripadaju kriminalnim organizacijama ili formacijama bliskim terorističkim organizacijama. To su ljudi koje niko ne želi", jasan je Keserović.

Poručuje da je BiH država u koju, po idejama zvaničnika Evrope, treba da smesti upravo ovu grupu ljudi. 

"Ministarstvo bezbednosti i Ministarstvo inostranih poslova treba da učestvuju, a Direkcija za strance treba da bude involvirana. Ako bi se odluke donosile na način propisan Ustavom, onda u BiH ne bi trebalo da dođu oni za koje nismo zainteresovani. Međutim, drugi način dolaska je međunarodni pritisak, gde vas niko ne pita da li će oni doći" naveo je Keserović.

Napominje da već sada postoje bezbednosni problemi sa tranzitnim migrantima koji se nalaze na teritoriji BiH.

"Mi sada u Cazinskoj krajini imamo selo Lipa, i dole u Butmiru, gde prihvatamo tranzitne migrante, i svaki dan imamo bezbednosne probleme - tuku se, pljačkaju, upadaju u kuće. To je ono što bi dodatno opteretilo Bosnu i Hercegovinu", rekao je Keserović.

Profesor podseća da postoji i kulturološki i sociološki aspekt koji se ne podudara sa obrascima naroda koji živi na ovim prostorima.

"Mogućnost da postanu korisni članovi društva je vrlo mala, i treba učiniti dodatne napore da se oni asimiluju na ovom prostoru. Došlo bi i do dodatnog opterećenja i disbalansa između verskih zajednica. Narušio bi se balans i dodatno ugrozila Republika Srpska", naglasio je Keserović.

Podseća da je odgovor Republike Srpske i njenih zvaničnika opravdan, jer može nastati mnogo problema u zemlji dolaskom ovih ljudi.

"Očekivanje je da će svi u Srpskoj imati jedinstven odgovor. Nažalost, Republika Srpska ne može sama da odluči, jer je to na nivou BiH. Možemo pokušati da se suprotstavimo tome. U svakom slučaju, s obzirom na profil tih lica, njihov dolazak bio bi zaista bezbednosno problematičan", zaključio je Keserović.