Nevena Jovanović na Dubrovnik forumu: Srbija spremna na jačanje dobrosusedskih odnosa

DUBROVNIK - Državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova Nevena Jovanović izjavila je na Dubrovnik forumu 2025 da je regionalna saradnja ključna za suočavanje sa izazovima i ponovila je spremnost Srbije za jačanje dobrosusedskih odnosa i unapređenje ekonomskih veza.

Jovanović, koja je boravila na dvodnevnom forumu, ukazala je na značaj ovakvih skupova u složenim geopolitičkim okolnostima i potvrdila da je Srbija spremna na otvoren dijalog o pitanjima od zajedničkog interesa, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Govoreći o evropskim integracijama, naglasila je da je članstvo Srbije u EU jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta, kao i da Srbija ostaje posvećena sprovođenju neophodnih reformi.

Ona je takođe istakla značaj saradnje sa NATO kroz Partnerstvo za mir i naglasila doprinos KFOR-a u očuvanju stabilnosti u AP Kosovu i Metohiji.

Osvrnuvši se na dijalog Beograda i Prištine, istakla je da je očuvanje vitalnih nacionalnih interesa, teritorijalnog integriteta i suvereniteta prioritet zemlje, kao i da Beograd ostaje konstruktivan partner u dijalogu.

Zamenica šefa NATO: Veća ulaganja u odbranu najbolji način za odvraćanje od agresije

Veća ulaganja u obranu najbolji su način za odvraćanje od moguće agresije, poručila je danas zamenica generalnog sekretara NATO-a Radmila Šekerinska.

Ona je učestvovala na panelu "Jačanje evropskih obrambenih sposobnosti: Izazovi i prilike" u sklopu Dubrovnik Foruma, prenosi Index.hr.

"Cilj NATO-a je da bude snažniji, pravedniji i ubojitiji, ne zato što želimo da budemo agresivan Savez nego zato što želimo da odvratimo bilo kakvu potencijalnu pretnju", rekla je Šekerinska.

Ona je kazala da se države članice NATO-a slažu da je Rusija "jasna i neposredna opasnost" i "glavna pretnja evroatlantskoj bezbednosti", napomenuvši da ne sme da se zanemari ni pretnja od terorizma.  Prema njenim rečima, invazija na Ukrajinu u februaru 2022. i još pre, 2014, jasan je pokazatelj kakve apetite i planove ima Rusija.  "Ne smemo da budemo naivni, ne smemo da se opustimo", naglasila je Šekerinska.

Države članice NATO-a dogovorile su na samitu u Hagu krajem juna da će povećati potrošnju za obranu na pet odsto BDP-a do 2035. godine. Šekerinska je istakla da je to "jako važna i istorijska odluka bez presedana" i da je sada treba sprovesti u delo, vodeći posebno računa o razvoju odbrambene industrije i ne zaboravljajući pritom Ukrajinu.

Ministri odbrane Ukrajine i Hrvatske razgovarali o proširenju vojnotehničke saradnje

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha saopštio je danas da je tokom sastanka s hrvatskim ministrom obrane Ivanom Anušićem dogovoreno proširenje saradnje Ukrajine i Hrvatske na vojno-tehničkom planu i jačanje hitnih službi.

"Imao sam značajan sastanak s potpredsednikom Vlade Hrvatske, ministrom obrane Ivanom Anušićem i predstavnicima najvećih hrvatskih obrambenih kompanija. Naš glavni prioritet je jačanje obrambenih sposobnosti Ukrajine. Dogovorili smo se o sledećim koracima za proširenje vojno-tehničke suradnje između Ukrajine i Hrvatske, kao i za jačanje naših hitnih službi", napisao je Sibha na platformi Iks.

On je naveo da Hrvatska ima značajno iskustvo u proizvodnji robotskih mašina za daljinsko razminiranje, koje već pomažu u Ukrajini.

"Unapredićemo ovu saradnju. Veoma cenimo praktičnu podršku Hrvatske i najnoviji 14. paket vojne pomoći odobren ove nedelje“, dodao je Sibiha.

Kako je naveo, "detaljno je informisao" hrvatskog ministra o stanju na frontu i posledicama napada na ukrajinske gradove. On je pozvao partnere u SAD i EU da sprovedu "nove snažne i sinhronizovane pakete sankcija, da smanje ograničenje cene nafte i da liše ruski budžet prihoda od nafte".

Grlić Radman: Hrvati ne bi potpisali Dejton da su znali da neće biti ravnopravni

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je danas da politički lideri u BiH treba da izmene Izborni zakon s ciljem obezbeđivanja ravnopravnosti Hrvata, naglasivši da bez tog načela hrvatska strana nikada ne bi potpisala Dejtonski sporazum.

On je naveo da je namera Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat u BiH, bila da obezbedi ravnopravnost tri konstitutivna naroda i onemogućiti dominaciju bilo kojeg od njih.

"Da su Hrvati tada znali da se načela Dejtonskog sporazuma neće primenjivati u praksi, nikada ne bi potpisali taj sporazum zato što sada nisu ravnopravni", rekao je Grlić Radman na Dubrovnik forumu, prenosi Index.hr.

Moderator panela novinar Frankfurter algemajne cajtunga (FAZ) Mihael Martens pitao je Grlić Radmana o koncertu Marka Perkovića Tompsona u Zagrebu sa fokusom na izvođenje pesme "Bojna Čavoglave" koja sadrži ustaški poklič "Za dom spremni!". Grlić Radman je rekao da je potrebno "razlikovati korišćenje pokliča zavisno od konteksta", odnosno da ga treba osuditi u kontekstu Drugog svetskog rata i ratnih zločina koje je počinila NDH.

On tvrdi da je potpuno različito koristiti taj poklič u kontekstu devedesetih godina i proteklog rata i odbacio teze o fašizmu na koncertu Tompsona.