Višković pita Soreku: Čije interese štitite, očito ne interese građana Srpske

BANJALUKA - Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković uputio je pismo Luiđiju Soreki, ambasadoru i šefu Delegacije Evropske unije u BiH u kojem, iizmeđu ostalog, pita čije interese štiti i zašto Kristijan Šmit i on ignorišu stav Pravobranilištva da BiH ne može i ne sme da uplati novac po osnovu arbitraže "Vijaduktu" na nepoznatu ofšor kompaniju,

Višković je pismo Soreki uputio nakon što je iz Delegacije EU juče saopštena podrška nametnutim odlukama Kristijana Šmita vezano za slučaj "Vijadukt" i nabavku opreme za izborni proces.

Visković u pismu ističe da ne može da prihvati, kako je naveo, "Vaš stav i stav Evropske unije koji Vi zastupate i kojim ste dali bezrezervnu podršku nelegalnom Kristijanu Šmitu za koga i Vi znate da je nelegalan, jer nikada nije dobio potvrdu u Savetu bezbednosti UN-a, iako je tražio tu potvrdu, što samo po sebi navodi na zaključak o njegovoj nelegalnosti".

Ono što posebno vređa, ukazao je Višković, inteligenciju svakog dobronamernog čoveka u Republici Srpskoj je činjenica da "Vi podržavate nametanje zakona i odluka koje se tiču finansijskog aspekta u BiH, a sve i da je legalno izabran po Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma apsolutno nema pravo donositi odluke iz finansijske sfere u BiH".

"Sve ovo ide u prilog mojoj tvrdnji, kao i činjenica da nijedan prethodni visoki predstavnik, a mnogi su bili legalni, nisu donosili odluke iz finansijske sfere u BiH". navodi Višković i dodaje:

"A sada Vaša ekselencijo da Vas podsetim na činjenice koje proizilaze iz tih nelegitimnih, nezakonitih i neustavnih Šmitovih zakona".

Kao prvo, navodi, problem, koji samo Vi i gospodin Šmit smatrate da je problem i navodno od Republike Srpske štitite zajedničke institucije BiH je apsolutna laž.

"Republika Srpska nikada nije bežala od svoje obaveze plaćanja arbitražnog spora, a to potvrđuje i sporazum između Vlade Republike Srpske i Saveta ministara BiH", istakao je Višković.

Napomene radi, ističe premijer Srpske, takav sporazum nikada nije potpisala Vlada Federacije sa Savetom ministara, što dovoljno govori da je Vlada Republike Srpske spremna da izvršava sve svoje obaveze.

"Da li ste upoznati sa stavom Pravobranilaštva BiH koje je za Vašu informaciju pravni zastupnik za BiH, a koje je bilo i učesnik arbitražnog spora, da BiH ne može i ne sme uplatiti novac po osnovu arbitraže 'Vijaduktu' na nepoznatu ofšor kompaniju, koja se nalazi na Kanalskim ostvrima", naveo je Višković i istakao:

"Jasno su upozorili institucije BiH, pa kako je onda moguće da gospodin Šmit, a i Vi ignorišete mišljenje Pravobranilaštva BiH, pa se postavlja logično pitanje zbog čega to radite i čije interese štitite, očito ne interese građana Republike Srpske".

Tražimo od Vas, kaže Višković, da u što kraćem roku zbog ljudi koji žive u Republici Srpskoj i zbog ogromnog interesovanja javnosti i medija u čitavoj BiH date odgovore na sledeća pitanja:

"Zašto novac 'Vijaduktu' nije uplaćen u Sloveniju odakle su i vlasnici i kompnija? Ko je i za koji novac otkupio potraživanja 'Vijadukta' u sporu sa BiH, gde je sedište tog fonda, koji je otkupio potraživanja, ko su vlasnici tog fonda i iz kojih zemalja dolaze? i Zašto se novac uplaćuje ofšor kompaniji na Kanalska ostrva, kako bi se sprečio uvid u tokove novca?"

Oslovljavajući Soreku sa "uvaženi ambasadore", Višković ističe da sve ovo navodi na moguće nečasne radnje, pa čak i kriminalne radnje i kako je moguće da EU i Vi lično ovo podržavate.

"Drugo pitanje odnosi se na dobit Centralne banke BiH, i ističem da su Republika Srpska i Federacija BiH suvlasnici Centralne banke BiH, tako da jedini imamo legalno pravo da polažemo pravo na raspodelu dobiti te iste banke", naveo je Višković i podsetio:

"Republika Srpska predlagala je da se obaveza prema 'Vijaduktu' isplati iz dobiti Centralne banke BiH, koja nam pripada na osnovu vlasničke strukture, Republici Srpskoj, ali smo imali samo jedan uslov da znamo kome plaćamo taj dug, na koji račun i ko stoji iza toga".

Gospodine ambasadore, navodi dalje Višković, za građane BiH zadnji je prioritet nabavka opreme i tehnologije za sprovođenje izbornog procesa u BiH.

"BiH u ovom momentu ima puno prečih prioriteta od nabavke te opreme. Podsećanja radi, tu istu opremu su koristile neke od evropskih zemalja i brzo su je izbacili iz upotrebe. Postavlja se logično pitanje da li neko želi da BiH proda upravo tu opremu, i kako je moguće da se unapred zna da ta oprema košta 120 miliona maraka", naveo je, između ostalog, Višković.