Željko Budimir: Dejton znatno narušen; Rusija se zalaže za doslednu primenu

BANJALUKA - U Banjaluci je danas svecano otvorena međunarodna naučna politološka konferencija povodom 30 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Željko Budimir izjavio je da je Dejtonski sporazum znatno urušen i da trenutno stanje ne odražava ono što je potpisano pre 30 godina.

Budimir je istakao da je zbog toga važna analiza o tome šta je urađeno u BiH u protekle tri decenije koju su ruski naučnici danas prezentovali u Banjaluci.

"To je značajno jer kroz to vidimo interpretaciju Dejtona od potpisivanja do danas, i kako su to doživeli Rusi koji su aktivno učestvovali u postizanju sporazuma", rekao je Budimir.

On je podsetio da je Rusija garant Dejtonskog sporazuma, odnosno jedna od velikih sila koja je aktivno uključena u njegovu odbranu i doslednu primenu.

"Vidimo i koliko je Dejtonski sporazum narušen i šta je ostalo od njega danas. Rusija aktivno kroz Savet bezbednosti UN ovaj dokument brani i analizira kao jedan važan međunarodni akt", poručio je Budimir.

Dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjaluci Ranka Perić Romić veruje da će međunarodna naučna politološka konferencija povodom 30 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, koja je otvorena danas u Banjaluci, pokazati da je strani intervencionizam suštinski problem održavanja normalnih odnosa u BiH.

Romićeva je istakla da je Republika Srpska faktor stabilnosti u BiH, te da je najveći ometajući činilac za održavanje i implementaciju Dejtonskog sporazuma visoki predstavnik i svi koji se mešaju u unutrašnja pitanja BiH.

"Dejtonski sporazum je omogućio mir, stabilnost, prosperitet, kao i ekonomski razvoj i za Republiku Srpsku i za Federaciju BiH. Sve ono što se dešava 30 godina nakon potpisivanja ovog sporazuma jeste rezultat rada svih koji se bespravno i nelegitimno mešaju u unutrašnja pitanja BiH", rekla je Romićeva.

Ona je navela da će u okviru konferencije biti predstavljeno obimno naučno istraživanje o razvoju postdejtonske BiH, te ukazala na njegov značaj, jer ga je sprovela Rusija koja nije direktno uključena u situaciju u BiH i može dati najobjektivnije pokazatelje.

"Svako istraživanje ima svoju težinu, ako se rezultati mogu implementirati u dalje političke procese. Kada sa naučnog aspekta proučite određenu temu i te rezultate predstavite političkim faktorima, oni na osnovu njih mogu da odrede pravce svog delovanja", rekla je Romićeva.

Prodekan za naučno–istraživački rad i međunarodnu saradnju na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Vlade Simović rekao je da će na konferenciji biti predstavljeno veliko istraživanje koje su proveli ruski istraživači, naučnici i profesori kako bi se sa svih aspekata sagledala situacija u kojoj se društvo u BiH nalazi 30 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

On je napomenuo da Fakultet političkih nauka u Banjaluci već nekoliko godina sarađuje sa ruskim univerzitetima istraživačima.

"Do sada imamo već šest potpisanih sporazuma o saradnji, a ovo istraživanje je dalje produbljivanje naučne i obrazovne saradnje", rekao je Simović.

Savetnik Kancelarije Ambasade Ruske Federacije u BiH Јurij Pičugin izjavio je da treba privesti kraju neokolonijalističke poteze BiH i istakao da dijalog treba prepustiti konstitutivnim narodima bez mešanja sa strane.

"Najveći remetilački faktor predstavlja nelegitimni visoki predstavnik koji nažalost sada uvodi brojne reforme u ustavni okvir BiH. Mi, kao što ste to videli na Svaetu bezbednosti UN, čvrsto podržavamo napore Republike Srpske na održavanju ustavnopravnog okvira Dejtonskog mirovnog sporazuma i na očuvanju ustavnih ovlaštenja svih konstitutivnih naroda i dva entiteta", naveo je Pičugin, prenosi Srna.

Pičugin je novinarima u Banjaluci, prije otvaranja međunarodne naučne politološke konferencije povodom 30 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma na kojoj učestvuju eminentni stručnjaci iz Republike Srpske i Rusije, rekao da je tokom protekle tri decenije na dijalog konstitutivnih naroda negativno uticao odnos zapadnih zemalja.

"Dejtonski sporazum predvideo je mehanizam zaštite i održavanje balansa interesa sva tri konstitutivna naroda i dva entiteta. Taj balans je bio dobro osmišljen i ne može se menjati spoljnim mešanjem", naglasio je Pičugin.

Јekaterina Entina, direktor Centra za mediteranske studije Visoke škole za ekonomiju i savetnik Fonda Aleksandra Gorčakova, istakla je da je istraživanje rađeno u nekoliko smerova, te da je sociološki aspekt istraživanja obuhvatio onlajn istraživanje i intervju sa predstavnicima tri etničke grupe u BiH.

"Rezultat je jasno pokazao da postoji velika podeljenost, ali za razliku od onog što priča Zapad i nevaldine organizacije, ne postoji velika mržnja. Nije došlo ni do integracije ekonomije zbog stalnog mešanja u unutrašnje stvari na prostoru BiH i s tim se ograničavaju investitcije i spremnost za uzajamnu ekonomsku saradnju", istakla je Entina.

Ona se osvrnula na kinematografiju i filmove snimljene u proteklih 30 godina, navodeći da od 50 filmova, tek u dva ili tri Srbi nisu predstavljeni kao izuzetni negativci.

"Važno je to prezentovati široj javnosti da se vidi kakav se kulturološki okvir stvara na prostoru ove zemlje. Mi se kao istraživači slažemo sa političkom naše države da je OHR postao faktor koji smeta i doveo je do veće dezintegracije sada nego pre 20 godina", poručila e Entina.

Ona je navela da su nakon analize odluka visokih predstavnika u prošlosti došli do zaključka da su time najviše bili pogođeni Srbi u BiH.

Konferenciju organizuje Fakultet političkih nauka Univerziteta u Banjaluci u saradnji sa Fondacijom podrške javnoj diplomatiji Aleksandra Gorčakova u okviru Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije.