Miloš Vukčević: Bekstvo Miloša Medenice otvorilo ozbiljna pitanja za pravni sistem Crne Gore

PODGORICA - Slučaj bekstva Miloša Medenice, sina bivše predsednica Vrhovnog suda Vesne Medenice, koji je mesecima uredno prisustvovao suđenjima i odazivao se sudu, a zatim nestao u trenutku izricanja presude, otvorio je ozbiljno pitanje za pravni sistem Crne Gore.

Da li je višegodišnja praksa odbijanja jemstava bila održiva i da li je, u konačnici, državu koštala i novca i ugleda, upitao je u razgovoru za podgorički portal CdM advokat dr Miloš Vukčević.

On objašnjava da je dugi niz godina u javnosti je postojao otpor prema jemstvu, delom zbog nedovoljnog razumevanja same svrhe instituta, delom zbog medijske percepcije u kojoj se jemstvo prikazivalo kao “popuštanje” okrivljenima.

“U takvom ambijentu, sudije su neretko birale najtežu meru – pritvor – kako bi izbegle kritiku javnosti. Međutim, poslednja dešavanja pokazuju da takav pristup ima ozbiljne nedostatke. Jer, istina je jednostavna i merljiva: da je jemstvo bilo određeno u ovom predmetu, država bi danas imala višemilionske novčane iznose na svom računu”, istakao je Vukčević.

Prema njegovim rečima umesto toga, ostala je bez novca i bez kontrole nad okrivljenim.

“Dodatni problem, koji se sada vidi u punoj težini, jeste i to što Crna Gora već godinama nema elektronski nadzor, odnosno opremu neophodnu za efikasnu primenu kućnog pritvora. Uprkos zakonskom postojanju ove mere, ona se u praksi gotovo ne može primeniti, jer država nema ni uređaje, ni sistem, ni infrastrukturu da nadzire lica kojima se odredi kućni pritvor”, istakao je advokat.

Zbog toga sudovi, dodaje Vukčević, često ni ne razmatraju kućni pritvor kao mogućnost, jer bi njegova primena bez elektronskog nadzora bila gotovo simbolična.

“Time se gubi jedna od najvažnijih alternativa pritvoru, posebno u slučajevima u kojima bi kombinacija jemstva plus elektronskog nadzora bila najracionalniji i najefikasniji model – i za državu i za pravosudni sistem”, smatra pn

Naglašava da je važno reći i da većina medija nije namerno uticala na sudske odluke, ali je deo javnog diskursa doprineo stvaranju percepcije u kojoj se jemstvo prikazivalo kao slabost sistema, umesto kao mehanizam kontrole i zaštite interesa države.

“Danas, međutim, imamo realan primer šta znači ne koristiti instrumente koje zakon predviđa. Zato ovaj slučaj treba da bude okidač za ozbiljno preispitivanje dosadašnje sudske prakse. To uključuje: jasniju primjenu jemstva gde god je to zakonski moguće, hitno uspostavljanje elektronskog nadzora kao standardnog sredstva kontrole i depolitizaciju javne percepcije alternativnih mjera”, poručio je Vukčević.

Jer, kako napominje, u situacijama gđe postoji realna opasnost od bekstva, upravo kombinacija jemstva i elektronskog nadzora predstavlja najefikasniji model: motiviše okrivljenog da ostane, a istovremeno garantuje da će država, u slučaju kršenja obaveza, zadržati milionske iznose.

“Sada kada vidimo kako izgleda scenario bez jemstva i bez elektronskog nadzora, jasno je da pravni sistem mora krenuti u modernizaciju i dosledniju primenu zakona. Interes države to zahteva”, zaključio je Vukčević.

Medenica je pobegao na dan izricana prvostpene presude, 28. januara, kojom su on i njegova majka, bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica osuđeni na po 20 godina zatvora.

Sudija je uz izrečenu presudu donela i meru hitnog pritvora Medenice, iz straha od bekstva, što se upravo i dogodilo.