Politikolog Pavićević: Možda od formiranja Vlade u Crnoj Gori ne bude ništa, pa usledi ponavljanje izbora

PODGORICA - Politikolog i politički analitičar Vladimir Pavićević smatra da bi za Crnu Goru najbolje bilo da dobije vladu koja će biti mnogo stabilnija od vlada čiji su premijeri bili Zdravko Krivokapić i Dritan Abazović, ali ističe da je za to neophodna veća efikasnost i hrabrost predsednika Pokreta Evropa sad Milojka Spajića.

"Ukoliko budući mandatar za sastav nove Vlade Crne Gore Milojko Spajić ne bude efikasniji u procesu pregovaranja, možda od formiranja vlasti ne bude ništa, pa dođemo u situaciju da opet idemo na parlamentarne izbore", izjavio je za podgorički Dan Pavićević.

On smatra da za stabilnost vlade, u svakom slučaju nije dobra mala podrška političkih partija, odnosno skupštinske većina, koju bi činio 41 poslanik, kako se u poslednje vreme spekuliše u medijima.

Prema njegovim rečima, rešenje nije ni ponavljanje izbora, jer smatra da takav razvoj situacije ne bi bio dobar za političku situaciju u Crnoj Gori.

"Najbolje rešenje u ovom momentu i na osnovu iskustava prethodnih vlada bilo bi formiranje široke vlasti koja bi imala minimalnu podršku 50 poslanika u Skupštini Crne Gore", kaže Pavićević.

Pavićević smatra da bi lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić trebalo da napravi vladu koja ima podršku 50 ili čak 60 poslanika.

"Znate li kakva je to većina‘ To je većina koja i Spajiću garantuje da nijedan od pojedinačnih činilaca te vlade neće moći nešto da ga uslovljava", pojasnio je Pavićević.

Smatra i da bi Spajić trebalo da ispravi nepravdu koja je napravljena koaliciji ZBCG 2020. godine.

"Na primer, ne samo ulaskom u vladu, nego i rukovodećim mestima u Skupštini. Ko bi glasao protiv da, na primer, predsednica Skupštine bude Simonida Kordić, ili Maja Vukićević", upitao je.

Kako ističe, u vladu bi trebalo da uđu PES, ZBCG, SNP, Demokrate i stranke nacionalnih zajednica.

"Ja bih i URA uključio, Dritana Abazovića", kazao je Pavićević.

Naglašava da je stabilnost neophodna zbog brojnih optimističkih ciljeva koje je Pokret Evropa sad saopštio u predizbornoj kampanji i da je neophodno iskoristiti loša iskustva dve formirane vlade nakon 30. avgusta 2020., koja bi novom predsedniku vlade trebalo da bude nauk da je većina od 41 poslanika krhka i da je neohodno imati jaču podršku.

Primećuje, međutim, da Spajić nema takav pristup i da, kako kaže, gleda kako da dođe do minimalne podrške od 41 do 43 poslanika, a to je nije dobro.

"Treba da širi podršku do maksimalnih 60 i da ima četiri pune godine da stabilizuje prilike u Crnoj Gori", zaključio je Pavićević.