Vladimir Cvetković: Za smanjenje rizika od katastrofa važne preventivne mere

BEOGRAD - Vladimir Cvetković sa Fakulteta bezbednosti kaže da se izlivanje amonijaka u Pirotu dogodilo zbog loše infrastrukture i poručio da je potrebno da svi koji se bave smanjenjem rizika od katastrofa treba da preduzimaju preventivne mere.

Cvetković za Tanjug kaže da je potrebno i da se sprovodi efikasan nadzor nad primenom propisa.

 

"Apsolutna bezbednost ne postoji, koliko god preduzimate mere, rizik postoji. Naravno, preduzimanjem određenih strukturnih i nestrukturnih mera smanjenja rizika od katastrofa, možete ublažiti buduće posledice ili sprečiti da se dogode one najstrašnije posledice određene vanredne situacije", kazao je Cvetković.

Na pitanje da li je tačno da se u Pirotu nije oglasila nijedna sirena za uzbunu, Cvetković kaže da je to tačno i navodi da iako svaka lokalna samouprava ima zakonsku obavezu da uvede određeni sistem za uzbunjivanje građana, mnoge to nisu uradile.

Cvetković kaže i da se postavlja pitanje zašto specijalizovane jedinice civilne zaštite namenjene tome nisu obavestile građane ako sirene nisu bile ispravne.

Govoreći o staroj Nacionalnoj strategiji o zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama, Cvetković kaže da je doneta 2011. godine, ali da akcioni plan za realizaciju tih mera nikada nije usvojen.

"Bila je mrtvo slovo na papiru i u toj strategiji bili su identifikovani određeni nedostaci. Zahvaljujući trudu i angažovanju Sektora za vanredne situacije izrađena je nova nacionalna strategija smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama u kojoj je identifikovano i definisano pet novih posebnih ciljeva koje u periodu do 2030. godine Srbija treba da implementira kako bi se rizik od katastrofa smanjio na prihvatljiviji nivo", ispričao je Cvetković.

Kaže da je identifikovano oko 60, 70 nedostataka, da su tri glavna, a ističe i nedovoljan nivo stručnosti i nedovoljno ulaganje.

 

Cvetković podseća da su prema Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijam jasno definisane nadležnosti MUP, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije... i dodaje da kada je reč o taktici na samom području nisu usvojene stručno operativne procedure i planovi.

"Imamo ozbiljnih problema jer dolazi do preklapanja službi. To u praksi može dovesti do ozbiljnih problema", dodaje Cvetković.

Na pitanje da li je moguće da prilikom hitne situacije ne postoji adekvatna zaštitna oprema, Cvetković pojašnjava da su vanredne situacije specifične i da se mora stalno ulagati u nivo materijalno tehničke opremljenosti.

Govoreći o tome kako se reaguje u situacijama kada ne postoji oprema, Cvetković navodi da se vatrogasne specijalističke jedinice iz Beograda upućuju iako po zakonu treba da ih ima svaka lokalna samouprava.

Cvetković ukazuje da se prema statistici broj intervencija iz godine u godinu povećava, a razlog tome je, kaže, uticaj klimatskih promena s jedne strane i s druge strane društveni faktor - porast pojave opasnih materija, a pad spremnosti stanovništva za zaštitu zbog nedostatka edukacije.