Aleksandra Rabrenović:Rano otkrivanje autizma važno, odsustvo komunikacije jedan od simptoma

BEOGRAD - Aleksandra Rabrenović iz Udruženja "Deca bez granica" izjavila je danas da je rano otkrivanja znakova autizma kod dece značajno i dodala da su neki od znakova na koje roditelji treba da obrate pažnju odsustvo komunikacije, izostanak govora i način na koji se dete igra.

"Ako pričamo o prvim godinama opet tu postoji veoma mnogo razlika. Deca se slično ponašaju, ali imamo decu s autizmom koje su hiperaktivna, koje su agresivna, koje su autoagresivna. Mislim da je tu najveći problem za roditelje koji imaju takvo dete, jer je to veliki stres", rekla je Rabrenovićeva za Tanjug.

Naglasila je da se danas o autizmu zbog proučavanja genetike zna više nego ranije i da postoji mnogo genetskih osnova koje daju potencijal da se razvije autizam čiji se znakovi pokazuju između prve i druge godine.

"Mi uz pomoć te genetike onda možemo da vidimo koji gen je dao tu predispoziciju i onda možemo i ciljano da utičemo sa medicinske strane da se dođe do poboljšanja u funkcionisanju deteta u različitim aspektima. Imamo neke primere i da su se deca posle medicinskih terapija približila deci neurotipičnog razvoja", kazala je Rabrenovićeva.

Navela je da ukoliko dete ima blaže intelektualne teškoće rad sa njim može mnogo da pomogne.

"Spontanost usvajanja znanja često izostaje i zbog toga je važan rad sa detetom. Ono što je takođe bitno da se istakne i da će taj rad dati različite rezultate. Ukoliko dete ima blaže teškoće, mislim da tu mnogo može da se uradi uz kontinuirani rad, ali ono što mislim da jeste cilj za svakog čoveka i za osobe sa autizmom je da budu nezavisni i samostalni kad odrastu", istakla je Rabrenović.

Dodala je da uprkos velikom broju odličnih rezultata, 30 odsto dece ne reaguje dobro na tretmane.

"Preporuka je da se dete uključi u tretmane i ono što bismo mi kao udruženje voleli jeste i da tu dobijemo veću podršku države u smislu finansiranja tih tretmana. Ako vam je preporuka da dete tri puta nedeljno ide na neki tretman, na mesečnom nivou vam je trošak minimalno 300 evra. Imali smo i jedan društveni dijalog sa Ministarstvom za ljudska prava gde smo istakli te probleme i oni su nam dali podršku", navela je Rabrenović.

Govoreći o tretmanima objasnila je da postoje oni koji su medicinski (defektološki i logopedski) i oni koji pokrivaju socijalni aspekt.

"Državna revizorska institucija je radila jedan izveštaj pre nekoliko godina gde je utvrdila da u 30 odsto opština nije obezbeđena usluga pratilaca. Drago mi je da su se ove državne institucije uključile i da sada tu imamo neki pomak", rekla je Rabrenović.

Ona je objasnila da je udruženje "Deca bez granica" nastalo povezivanjem roditelja mlađe dece sa autizmom koji su bili zainteresovani za novitete u medicini i koji su učestvovali na stranim konferencijama i nakon toga napravili konferenciju u Beogradu.

"Dobili smo podršku od Centra za društvene politike kroz Veber program, koji je finansirala Evropska unija i Austrijska razvojna agencija da napravimo model inkluzivnog centra za decu sa smetnjama u razvoju. Tamo bi im bili omogućeni logopedski i defektološki tretmani kao i socijalizacija dece", kazala je Rabrenović i dodala da su to uspeli da ostvare uz podršku ministarstva rada.

Istakla je da je cilj udruženje "Deca bez granica" da april bude mesec podizanja svesti o autizmu.