Milica Bjelogrlić: U KSC Obrenovac 13. maja tribina o anksioznosti i depresivnosti

BEOGRAD - Oko 15 odsto populacije ima problema sa napadima panike, anksioznošću i depresivnošću, izjavila je defektolog i PR Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" Milica Bjelogrlić, najavljujući tribinu o stresu i izazovima modernog društva, koja će se održati 13. maja u Kulturno-sportskom centru Obrenovac.

Bjelogrlićeva je naglasila da se tribina dr Irine Đorđević pod nazivom "Da li se ovo dešava samo meni", povodom obeležavanja Dana Dnevne bolnice "Laza Lazarević", koja će početi u 18 sati, organizuje kako bi se javnosti skrenula pažnja na to da mentalne smetnje, stanja i neuroze nisu tabu i da ljudi sa takvom vrstom problema nisu sami.

"To je tribina o anksioznosti, napadima panike i depresivnosti, kao i o izazovima modernog društva, zato što 15 odsto populacije u nekom trenutku ima problem sa napadima panike, sa anksioznošću i depresivnošću. Ljudi treba da vide da nisu usamljeni slučaj", rekla je Bjelogrlićeva.

Dodala je da će na istom mestu nakon tribine biti održana izložba autentičnih i kreativnih radova nastalih u procesu sociorehabilitacije Dnevne bolnice u Padinskoj Skeli.

Napominjući da se Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" bavi svim strukturama društva, pa i pubertetlijama, naglasila je da su stručnjaci otvoreni za svaku vrstu razgovora i podrške roditeljima, kao i adolescentima čiji proces odrastanja može biti kompleksan, kako za njih same, tako i za ostale članove porodice.

Navela je da postoji tri stadijuma adolescencije i da svaki od njih ima neke svoje osobenosti.

Prva faza adolescencije, ističe, počinje od 12 do 15 godina kada se kod dece dešavaju karakteristične telesne promene koje ih na neki način zbunjuju.

"Deca se uvek okreću ka vršnjaškoj grupi, roditelji su im u toj fazi jako dosadni, opterećena su fizičkim izgledom i vršnjaška grupa im je prioritet", pojašnjava Bjelogrlićeva.

Kada je reč o drugoj fazi adolescencije, ona kaže da su u tom periodu deca još više opterećena fizičkim izgledom, kao i da se javljaju interesovanja za određena seksualna pitanja.

Doktorka naglašava da je roditeljima često neprijatno da na te teme razgovaraju sa svojim tinejdžerima, pa taj "zadatak" prepuštaju bliskim člaovima porodice, tetkama, ujacima i stričevima.

"Tinejdžeri su u toj fazi još više zainteresovani za svoj izgled, pa se porede sa nekim modelima, pa neke devojčice žele i da smršaju, a prijatelj im je sve. U tom trenutku izgubiti prijatelja zaista može biti okidač za depresiju. To je jedna faza gde treba posebno obratiti pažnju jer su tinejdžeri skloni eksperimentisanju sa psihoaktivnim supstancama, drogom, alkoholom, cigaretama", upozorila je Bjelogrlićeva.

U trećoj fazi, napominje, dolazi jedan miran period za adolescente s obzirom na to da je završena faza emotivnog i psihološkog sazrevanja, te se deca okreću roditeljima.

"Roditelji su uvek za njih tu, sada shvataju neke stvari o kojima su im pričali, imaju u njih poverenja i orijentisani su ka profesionalnim orijentacijama i ciljevima. Mogu da kažem da dolazi jedan stabilniji period za roditelje i decu, kada nemaju više krize, sukobe i unutrašnje konflikte. I to je jedan miran period, uz napomenu da je svako dete individua za sebe sa svojim specifičnostima i osobenostima", rekla je Bjelogrlićeva.