Panel: Prekidanjem tišine nastaće prava promena kada je reč o nasilju nad ženama

BEOGRAD - Prava promena, kada je reč o nasilju nad ženama i devojčicama, nastaće tek prekidanjem tišine, jer su one i dalje u zamci stigme, sramote i straha, ocenjeno je na panel diskusiji "NISI SAMA - Ujedinjeni protiv nasilja nad ženama i devojčicama", realizovanoj u saradnji sa Sigurnom kućom, uz podršku UNICEF-a i Delegacije EU, a pod pokroviteljstvom kompanije m:tel iz BiH, sa zajedničkim ciljem da se kroz otvoreni dijalog, razmenu iskustava i primere dobre prakse, osnaži mreža solidarnosti i podrške.

U svetu svakih 10 minuta jedna žena postaje žrtva femicida, i nasilje nije samo problem žena već ceog društva, kazala je zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva na skupu na kojem je rečeno da je problem u tome što se i dalje krivica neretko svaljuje na žrtve.

"Nasilje nad ženama i devojčicama nije samo kršenje ljudskih prava. To je društveni neuspeh i zahteva pristup celog društva", rekla je Halačeva i podsetila da 65 odsto žena, žrtava nasilja, bude ubijeno u svojim kućama.

EU veliku pažnju posvećuje rešavanju tog problema, između ostalog i kroz mehanizme koji štite, osnažuju i podržavaju pravdu, rekla je Halačeva i dodala da su tu i telefonske linije za pomoć, skloništa, kanali za uzbunjivanje, službe za preživljavanje.

"Prevencija mora biti naš temelj. Ona je ključ za prekidanje ciklusa nasilja. Sama prevencija nije dovoljna. Zaštita, krivično gonjenje i koordinisana politika moraju stajati pored nje. Ovo ispunjava. Prevencija, zaštita, krivično gonjenje i politika čine srž strategije Evropske unije, kako unutar naših granica, tako i u našim globalnim partnerstvima", rekla je ona.

Veliki značaj, kako je naglasila, treba posvetiti zaštiti i sigurnosti žrtava i procesuiranju nasilnika.

"Femicid je u porastu. To je najbrutalniji, najnepovratniji izraz rodno zasnovanog nasilja. Ono mora da prestane. EU će nastaviti da podržava napore koji menjaju stavove, dovode u pitanje norme", rekla je ona.

Halačeva je naglasila da se u EU pažljivo prati i situaciju u Srbiji, kao što je navedeno u poslednjem izveštaju.

"Akcioni plan za strategiju iz 2021. godine kasni, finansiranje zaostaje, a pouzdana statistika o femicidu i dalje nedostaje, uprkos činjenici da smo prošle godine imali 19 takvih slučajeva, a već devet ove godine", kazala je ona.

Predstavnica UNICEF-a Karol Vinjo, naglasila je da je nasilje nad ženama i decom nedopustivo, govorila je i o problemu maloletničkih brakova, i činjenici da 60 miliona žena u svetu stupi u brak pre punoletstva. Ocenila je i da je važna brobra protiv "toksične muževnosti".

Navela je da tolerancija prema nasilju koja je utkana u kulturu veliki problem, i da je značajno da se društva fokusiraju na osnaživanje devojčica i devojaka.

Poptredsednica parlamenta Elvira Kovač ocenila je da je najveća greška to što i dalje postoji velika greška što se osuđuju žrtve, posebno zbog povratka nasilniku.

Navela je da u Srbiji postoji 15 sigurnih kuća u Vojvodini pet, koje imaju veliku ulogu.

Dodala je da su centri za socijalni rad preopterećeni i da se socijalni radnici neretko bave drugim temama i drugim slučajevima,

Predstavnica Sigurne kuće Mina Grašić poručila je da se ćutanjem ne štiti žrtva, već nasilnik, da je situacija kada je reč i prijavljivanju nasilnika nešto bolja u gradovima nego u manjim sredinama.

Precizirala je da su kapaciteti sigurne kuće u Beogradu popunjeni i da trenutno postoji 36 korisnika. Žene u njima ostaju,kako kaže, tri do četiri meseca.

Jelena Trivan, m:tel BiH, govorila je o značaju uključivanja velikih kompanija u kampanju NISI SAMA koju u regionu vodi Telekom kao i u borbu protiv nasilja nad ženama i decom koja predstavlja javni problem i obavezu.

I ona je ocenila da je ključna reč u rešavanju problema prekidanje zaveta ćutanja i naglasila da je u sigrunim kućama u BiH više dece nego žena, kao i da se u njima zbrinuta ona pronađena u Brčkom.

"Glasna muzika se prijavljuje, a glasni plač nikada, to moramo da promenimo", rekla je Trivan i dodala da upravo ta probuđena svest građana o važnosti stalnog prijavljivanja nasilja treba da bude jedan od rezutlata kampanje uz određene zakonske promene i konkretne poteze u društvu.

Diskusija je ukazala na potrebu za kontinuiranom edukacijom institucija o specifičnostima nasilja nad ženama i devojčicama, potrebu osnaživanja žena kroz programe ekonomskog osamostaljivanja, kao i borbu protiv fenomena dečjih brakova u marginalizovanim zajednicama.