Mastilović: Zloupotreba činjenica o Srebrenici da bi Srbi bili proglašeni genocidnim

BEOGRAD - Direktor Instituta istorijskih nauka Univerziteta u Istočnom Sarajevu Draga Mastilović rekao je danas, povodom 30 godina od zločina u Srebrenici, da je deo međunarodne zajednice zloupotrebio termin genocid sa jasnim ciljem da se srpski narod, koji je u 20. veku zaista preživeo genocid, na kraju tog veka proglasi genocidnim narodom.

"Na istorijskoj nauci je da u budućnosti radi na utvrđivanju istine o Srebrenici, ne samo o Srebrenici, nego uopšte o tom ratu 1992 i 1995. godine, jer mislim da su mnoge istine u tom ratu zamagljene, pa i o samoj Srebrenici, i da se na kraju krajeva ustanovi šta je to bilo, na koji način su se dešavali zločini, na koji način je došlo do rata i najviše kakva je odgovornost međunarodne zajednice za taj rat", izjavio je Mastilović za Tanjug.

Smatra da se konflikt u Bosni i Hercegovini i uopšte na tom post-jugoslovenskom prostoru ne može posmatrati bez aktivnog učešća međunarodne zajednice.

Pre svega, kako ističe, mora se jasno definisati šta je ratni zločin, a šta genocid ističući da je genocid kada neko uništava čak i biološku osnovu jednog naroda, dakle ubija sve od dece u kolevkama do staraca.

"Genocid je kada sa Kozare, na primer, odvedete 68.000 ljudi, žena, dece, od čega je oko 24.000 dece, u koncentracione logore gde ih većina strada. Genocid je kada se opkoli jedno selo, kao što je bilo u Drugom svetskom ratu na prostoru BiH, u većini slučajeva, kada se sve uništi u tom selu. Ja ću navesti primer hercegovačkog sela Pridvorice, koje su na pravoslavni Božić 1942. godine opkolili njihove komšije muslimani i pobili sve živo što se nalazilo u tom selu. Mi nikada nismo uspeli da ustanovimo koliko je dece ubijeno ispod pet godina starosti, a moralo ih je biti zaista puno", naveo je on.

Kada je reč o Srebrenici, naglasio je, činjenica je da je prema procenama oko 23.000 žena, dece i staraca u Srebrenici bilo evakuisano prema Kladnju što znači da niko nije ubijao te žene i decu.

Sa druge strane, dodao je, moraju se uzeti u obzir i srpske žrtve, koje su nastradale od 1992. do 1995. godine upravo od pripadnika 28. divizije pod komandom Nasera Orića.

"Oni su u svojim pohodima po selima masovno uništavali civilno stanovništvo, starce, žene i decu. Svi koji su se našli u tim selima bili su ubijani ili su odvođeni u zarobljeništvo. Imate u svedočenjima onih koji su bili u zarobljeništvu zaista strašne scene kako se s njima postupalo u samoj Srebrenici u tim zatvorima i logorima za Srbe u Srebrenici", istakao je istoričar.

Ocenio je da i tumačenja da se u Srebrenici desio ratni zločin "zahtevaju određenu intervenciju".

On je odbacio i tvrdnje dela međunarodne javnosti da je srpska vojska razoružala i pobila oko 7.000 ljudi, navodeći da to jednostavno ne može da bude istina i da je najveći problem što mnogi događaji u Srebrenici još nisu ni naučno verifikovani, niti utvrđeni.

"Mi ni dan danas ne znamo koliko je pripadnika 28. divizije u probijanju prema Tuzli ubijeno u borbama, koliko je bilo samoubistava, smrti od mina itd, a koji je tačan broj onih koji su zarobljeni i kasnije bili strijeljani. Procene su da je oko 4.500 vojnika do 5.500 iz 28. divizije koji su poginuli u probijanju te divizije, to su borbe. Borbe su kada se probija jedna divizija iz okruženja, onda je sigurno da se javljaju velike žrtve. I s druge strane, procene su da je od 1.800 do 2.800 zarobljenih koji su kasnije bili strijeljani, što zaista predstavlja ratni zločin i to veliki ratni zločin", pojašnjava Mastilović.

Istoričar smatra da se kada se tako olako u javnosti izlazi sa terminom genocid onda se relativizuju događaji koji su nesumnjivo genocidi i u teoriji, kao što je, na primer, Holokaust.

"Mislim da se to barem od dela određenih struktura, pa i u međunarodnoj zajednici, radi veoma svesno. Naravno, ako upotrebljavate termin genocid za svaki zločin koji se desio, naravno da je taj termin posle toga relativizovan i da gubi na svom značenju. Zbog toga mislim da se treba zaista boriti za naučnu tačnost, mi se borimo za istinu da se odgovori šta je to u stvari genocid, a šta je ratni zločin", naveo je on.

Govoreći o Haškom tribunalu u kome je Ratko Mladić osuđen za zločin u Srebrenici, ističe da je danas svima jasno da je to u stvari bio politički sud, a ne sud koji je treblo da presuđuje za ratne zločine.

"Pogledajte samo broj osuđenih zločinaca za zločine počinjene nad srpskim narodom i broj osuđenih za zločine nad drugim narodima i osuđenih Srba u Haškom tribunalu. Poseban je problem što je Haški tribunal u stvari sudio vojnom i političkom rukovodstvu Republike Srpske i to sa očiglednom namerom da se Republika Srpska proglasi genocidnom tvorevinom, što je trebalo, naravno, posle rata da vodi ka sužavanju njenih institucionalnih kompetencija i na kraju njenom gašenju", ukazao je Mastilović.

Međutim, napomenuo je da je Haški tribunal imao još jedan zadatak, a to je da piše istoriju ratova na ovom prostoru, što je i pokušao da radi upravo suđenjima srpskom političkom i vojnom rukovodstvu.

"Mislim da će Haški tribunal sam biti u određenom istorijskom periodu predmet istraživanja na koji način je u stvari radio. Pred istoričarima u generacijama koje dolaze će sigurno biti veliki zadatak, pre svega kada se radi o dokumentima Haškog tribunala, da ustanove šta je u stvari falsifikat, a šta su verodostojni dokumenti i na osnovu toga da pišu istoriju. Zbog toga smatram da će i sam Haški tribunal biti predmet pisanja istoričara o istoriji Haškog tribunala i onoga što se htelo postići sa njim", zaključio je profesor.