Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokrenulo projekat za oporavak ptica

NOVI SAD - Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) saopštilo je danas da je započelo projekat "Sigurna budućnost za ugrožene sokolove" postavljenjem dela kutija za gnežđenje sivih vetruški i stepskih sokolova u Parku prirode Rusanda u Banatu, sa ciljem da pomogne oporavku ovih strogo zaštićenih i nacionalno ugroženih ptica.

U okviru ovog projekta biće napravljeno i postavljeno ukupno 100 kutija specijalno dizajniranih za gnežđenje sivih vetruški i još pet za gnežđenje stepskih sokolova a koje će, budući da se obe vrste gnezde isključivo na teritoriji Vojvodine, pretežno na travnim i mozaičnim staništima Banata, biti postavljene u Parku prirode Rusanda i neposrednoj okolini.

Osim toga, u Melencima, Elemiru, Tarašu i Kumanu za lokalno stanovništvo će biti organizovana predavanja o značaju stepskog sokola i sive vetruške, održivom upravljanju pašnjacima, sprečavanju trovanja i uništavanju staništa.

Ornitološkinja DZPPS-a Kristina Milošević izjavila je da vrste treba čuvati dok ih još iole ime, a ne kasnije kada ih treba vraćati sa ruba nestanka.

"Obe vrste zahtevaju aktivno upravljanje populacijama uz primenu mera aktivne i administrativne zaštite, ulaganje u obnovu staništa i sprečavanje stradanja od trovanja, ubijanja, proganjanja i elektrokucije... Neke od tih problema počećemo da rešavamo upravo ovim projektom", rekla je Milošević.

Projekat podrazumeva i analizu prikupljenih podataka o staništima i populacijama na osnovu kojih će biti izrađen i donosiocima odluka na lokalu prezentovan dokument sa preporukama za obnovu pašnjaka, očuvanje stepskih i slatinskih predela i smanjenje upotrebe hemikalija u poljoprivredi.

Stepski soko, najkrupniji soko Srbije, sa populacijom procenjenom na svega 35 - 50 gnezdećih parova, u našoj zemlji ima status kritično ugrožene vrste i preti mu opasnost od neposrednog izumiranja i iako je uspeo da se prilagodi životu među oranicama, veliki problem mu predstavlja nedostatak gnezdilišta budući da kao i drugi sokolovi, ne pravi svoja gnezda već ih preuzima od drugih ptica zbog čega je tako naselio visoka i isturena mesta poput stubova dalekovoda na kojima se u poslednjih 40 godina gnezdi gotovo celokupna populacija ove vrste u Srbiji.

Jedan od osnovnih ciljeva u njihovoj zaštiti je da se vrate gnežđenju na drveću.

Siva vetruška spada u grupu sitnijih sokolova, populacija u Srbiji se procenjuje na svega 100 - 150 gnezdećih parova sa naglim padom brojnosti, pa ima status ranjive vrste.

Faktori ugrožavanja su brojni, počev od nestanka mesta za gnežđenje zbog smanjenja brojnosti gačaca kojima preotimaju gnezda, a degradacija staništa preoravanjem pašnjaka i sečom stabala, intenzivna upotreba pesticida i nepovoljne vremenske prilike izazvane klimatskim promenama dovode do smanjenja količine dostupne hrane u gnezdećem periodu i prekida samog gnežđenja.

Projekat se sprovodi uz podršku Evropske unije, u okviru inicijative "EU za Zelenu agendu u Srbiji".