U 2025. godini po Sporazumu o readmisiji u Srbiju se vratilo 996 lica, 16 odsto više nego 2024.

BEOGRAD - Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije predstavio je danas Nacionalni program za reintegraciju povratnika po Sporazumu o readmisiji za period 2025-2026. godine i pratećem Akcionom planu, a komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević rekla da je u 2025. godini evidentirano 996 lica, koja su se vratila po sporazumu o readmisiji, što je za 16 odsto više u odnosu na 2024. godinu.

Readmisija podrazumeva vraćanje lica koja ne ispunjavanju ili više ne ispunjavaju uslove za boravak u nekoj državi.

"Ako govorimo od početka primene sporazuma o readmisiji, od 2011. godine, ukupno je u Srbiji primljeno 18.500 povratnika i to najveći broj je primljen iz Nemačke, zatim iz Švedske, Švajcarske, Danske, Francuske, Belgije, Austrije i Holandije", navela je Stanisavljević.

Ona je rekla da je Nacionalni program za reintegraciju povratnika po sporazumu o readmisiji za period 2025-2026. godine sa pratećim akcionim planom prvi nacionalni dokument koji je izrađen od 2009. godine.

"Komesarijat za izbeglice i migracije, prepoznajući značaj sistemskog pristupa odnosa prema povratnicima, pokrenuo je proces izrade prvog javnog dokumenta posle 2009. godine, koji je u potpunosti posvećen njihovoj uspešnoj i održivoj reintegraciji. Od 2020. godine mi beležimo kontinuirani rast broja deportovanih povratnika po readmisiji, koji su evidentirani u Kancelariji Komesarijata za izbeglice i migracije na aerodromu Nikola Tesla", rekla je Stanisavljević na predstavljanja ovog Nacionalnog sporazuma.

Dodala je, prvi susret sa povratnicima po readmisiji se i dešava na samim graničnim prelazima, konkretno na Aerodromu "Nikola Tesla" i da je zbog toga bilo važno da se tu otvori Kancelarija komesarijata za izbeglice i migracije, kako bi dobili prvobitnu podršku i sve neophodne informacije vezane za njihov povratak.

"Komesarijat pokrenuo je proces izrade sveobuhvatnog dokumenta kako bi, naravno, imali uspešan, stabilan i održiv povratak i ono što je najvažnije, ne samo povratak, nego i reintegraciju povratnika po sporazumu o readmisiji. Ovo nije samo humanitarno pitanje, ovo je pitanje i stabilnosti samog sistema, zatim bezbednosti lokalnih zajednica i odgovornog upravljanja migracijama", rekla je Stanisavljević.

Podsetila je da svake godine postoji određeni broj programa podrške.

"Pre svega, imamo javne pozive koje radimo za jedinice lokalnih samouprava, koji su i namenjeni za konkretnu podršku u cilju reintegracije ovih korisnika. To su programi gde im pomažemo za stambeno zbrinjavanje, kroz kupovinu kuća, paketa građevinskog materijala i drugih vrsta podrške koji su im potrebni", rekla je Stanisavljević.

Ona je zahvalila Švajcarskoj na podršci koju je pružila u pisanju ovog dokumenta i Nemačkoj i na sveobuhvatnoj podršci koju su davali prethodnih godina kada je u pitanju praktično reintegracija povratnika, kao i GIZ-u.

"Mi u 2026. godini nastavljamo sa primenom akcionog plana. Da ne govorimo o ljudima da su brojevi, jer svaki od ovih brojeva ima svoje ime i prezime. To su konkretne porodice sa svojim ličnim problemima, sa svojim sudbinama i sa onim sa čime se suočavaju kada dolaze u Srbiju. Mnogi od njih možda ovde i nemaju rodbinu niti prijatelje koje bi im pomogle posle dugog perioda življenja van Srbije. Zbog toga je najvažnije kakvu podršku mi kao sistem pružamo", rekla je komesarka.

Stanisavljević je nakon predstavljanja Nacionalog programa, rekla za Tanjug da je Vlada Srbije na predlog Komesarijata za izbeglice i migracije usvojila Nacionalni program podrške povratnicima po sporazumu readmisiji i da je on važan zato što predstavlja, pre svega multisektorski pristup i jedan sistemski sveobuhvatan plan kada je u pitanju podrška našim građanima koji su povratnici po sporazumu readmisiji.

"U samom programu koji je usvojen sa Akcionim planom je predviđena konkretna pomoć kroz stambeno zbrinjavanje, kupovinu kuća sa okućnicom, zatim dodelu građevinskog materijala, ako imaju kuće, ekonomskog osnaživanja, paketa hrane i paketa ogreva. U prethodne tri godine smo na taj način kupili 35 kuća, podelili više od hiljadu paketa hrane i ogrevnog drveta", rekla je Stanisavljević.

Stanisavljević je dodala da su povratnici po readmisiji građani koji imaju srpsko državljsntvo, ali su u zemljama EU izgubli mogućnost legalnog boravka.

Ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji Anke Konrad rekla je da je ovaj važan dokument posvećen rezultatima rada između Srbije i Nemačke i drugih zemalja i koji se oslanja na prakse razvijene kroz Nemačku razvojnu saradnju i predstavlja važan korak Srbije ka održivom upravljanju procesom reintegracije.

"Politike povratka i reintegracije zahtevaju sveobuhvatan pristup partnerstva i jasnu opredeljenost države. Podržavajući bezbedan i dostojanstven povratak, Nemačka pomaže pojedincima da obnove svoje živote, osnažuje zajednice i jača institucije u zemljama porekla. Na taj način podstiče stabilnost, sprečava buduće migracione pritiske i pobuđuje saradnju sa partnerskim zemljama", rekla je Konrad.

Naglasila je da Nemačka prilagođava svoje migracione politike kako bi ojačala regularne migracione tokove i obezbedila efektivan i human povratak i reintegraciju.

"Cilj Nemačke je jasan - zaštititi one kojima je zaštita potrebna, integrisati one koji žive i rade u Nemačkoj i obezbediti pravične i dostojanstvene procedure povratka za one koji nemaju pravo da ostanu. Uvek uz poštovanje osnovnih prava i uzimanjem u obzir perspektive reintegracije u zemljama porekla, sa kojima razvija partnerstva", dodala je ona.

Ona je dodala da u oblasti migracija Nemačka sarađuje sa 14 zemalja, uključujući i Srbiju.

Dobro osmišljena politika povratka i reintegracije donosi razvojne koristi i doprinosi smanjenju uzroka neregularnih migracija.

Kao takva, predstavlja jedan od temeljnih stubova EU pakta o migracijama i azilu, ali istovremeno zahteva posvećenost države i koordinirano delovanje između sektora i njihovih nivoa vlasti.

Saradnja Nemačke i Srbije u oblasti migracija traje već 10 godina. U prvih šest godina podrška je bila usmerena, pre svega na individualnu pomoć povratnicima i njihovim porodicama.

Dodala je da je ovim nacionalnim programom Srbija stvorila uslove za unapređenje sistema reintegracije koji podržava povratnike, zadovoljava njihove ekonomske i psiho-socijalne potrebe i pomaže im da obnove svoje živote.

"Ovaj dokument predstavlja ključni prvi korak, ali razvoj održivog sistema zavisi od usklađenog angažovanja svih relevantnih aktera. Ohrabrujemo komisiju da nastavi da vodi i koordinira ove napore", zaključila je ambasadorka Nemačke.

Ambasadorka Švajcarske Konfederacije u Srbiji En Lugon-Mulen istakla je da danas u Švajcarskoj živi više od 40 odsto ljudi migracionog porekla, a 100.000 ljudi svake godine dolazi u Švajcarsku uglavnom iz susednih zemalja kako bi radili u njoj. Dodala je da ta zemlja beleži i oko 30.000 izbeglica koje dolaze svake godine, kao i da je program pomoći pri povratku u matične zemlje, Švajcarska pokrenula još početkom 90-ih godina.

"Pomoć pri povratku je od tada postala suštinski element trenutne švajcarske politike azila. Stalno razmišljamo o njenim uspesima i neuspesima i pokušavamo da je prilagodimo", dodala je ona.

Govoreći o saradnji Švajcarske i Srbije, ambasadorka je rekla da dve zemlje imaju jedinstven i dobar odnos.

"To je odnos poverenja i veoma dobro sarađujemo, mislim da je u korist obe strane. Ovo partnerstvo se reguliše na nivou politike kroz redovne dijaloge, a na operativnom nivou kroz bilateralne projekte. Do sada smo za 14 godina finansirali 24 projekta u Srbiji, a to može da pokrije širok spektar tema, u zavisnosti od potražnje zemlje koja je u pitanju", rekla je ambasadorka.

Istakla je da je u početku tema partnerstva bio povratak srpskih građana, a da se kasnije proširila na druge oblasti i dodala da je cilj da se ovaj program i u narednim godinama sa Srbijom razvija.