Jovana Kvržić: Najupečatljiviji utisak sa Antarktika je svež vazduh i netaknuta priroda

BEOGRAD - Magistar farmacije i svetska putnica Jovana Kvržić rekla je danas da joj je putovanje na Antarktik donelo jedno posebno iskustvo, jer je na ledenom kontinentu videla i osetila brojne čari netaknute prirode kao što su brojne životinjske vrste i najsvežiji vazduh.

Ona je navela da je obišla više od 110 zemalja kao i da je put do Antarktika nešto posebno jer joj je, kako je rekla, pružio mir i tišinu koja se glasno čuje.

„Put do Antarktika nije kratak. Potrebno je skoro cela dva dana, mislim da smo čak ušli i u treći. Prvo sam išla od Beograda do Istanbula, a onda sam odatle letela do Sao Paula. Tu smo imali pauzu, a onda smo putovali do Punta Arenasa, najjužnijeg grada u Čileu. Tu smo proveli jednu noć, a odatle smo leteli do ostrva kralja Džordža koje pripada Antarktiku“, rekla je Kvržićeva u emisiji ''Glas planete'' na TV Tanjug.

Kako je rekla, na taj put je išla preko agencije i kompanije, koja je, prema njenim rečima, ekspert u tim ekspedicijama.

„Dobili smo sve jasne instrukcije kako da se pripremimo što se tiče garderobe i svega ostalog. To je putovanje koje se mora planirati nekoliko meseci unapred, ako ne i godinu dana. Ja sam znala da ću ići na Antarktik sedam meseci ranije, a mnogi putnici su to putovanje rezervisali čak dve godine ranije jer su takve ekspedicije skupe i dostupne malom broju ljudi“, rekla je Kvržićeva.

Kako je rekla, na brodu je bilo 126 turista podeljenih u četiri grupe.“Na kopno nikada nije išlo više od 30 ljudi. Svi su išli u različito vreme i uvek su tu bili ljudi iz ekspedicijskog tima koji su pazili šta radimo. Granica je pet metara u odnosu na životinju, a kada životinja hoće da se približi, pravilo je da se ide unazad. Kontakt sa životinjama je minimalan“, rekla je Kvržićeva.

Dodala je da su uvek kada su izlazili na kopno dezinfikovali garderobu, kao i onda kada su se vraćali na brod, kako bi zaštitili prirodu.

„Svaka ljudska aktivnost na Antarktiku radi se tako da se maksimalno brine o zaštiti životinja i prirode. Na mestima gde smo mi izlazili najviše žive foke i pingvini koji imaju dodir sa kopnom i zato se mere preduzimaju da ne bi došlo do neke infekcije“, objasnila je Kvržićeva.

One je rekla da je ovo jedini period godine kada su na Antarktiku moguće posete, jer je tamo sada leto.

„Kada se kaže Antarktik ljudi misle da je tamo večni sneg i led i temperature do minus 30, 40 stepeni. Međutim tamo je u ovom periodu iznenađujuće toplo. Kada smo došli bilo je između nula i pet stepeni. Bilo je i tmurnih dana, ali bio je i jedan dan kada je bilo do deset stepeni, što je bilo jako lepo prilikom posete, ali sa druge strane, ukazuje na klimatske promene“, dodala je.

Ona je navela da je to topliji period godine, kao i da je njoj zanimljivo bilo to što dan, odnosno dnevno svetlo traje 24 sata.

Kako je istakla, najveći izazov na putovanju bio je skok u ledenu vodu.

„U tom trenutku temperatura vode bila je dva stepena. Nije bilo pripreme, pola sata ranije su nam rekli kad je skok. Sve se dešavalo brzo“, navela je Kvržićeva.

Kako je naglasila, taj put ne pruža garanciju putnicima da će zaista kročiti na samo tlo Antarktika.

„Nekad su problem vremenski uslovi. Specifično je i vreme leta i zato se u Punta Arenas dolazi dva dana ranije i čeka idealan trenutak za poletanje odnosno za sletanje. Nama se promenilo vreme leta u toku prezentacije. Imali smo dan pred polazak prezentaciju na kojoj je pisalo da polazimo u pola sedam sledećeg dana, a do kraja prezentacije vreme leta se promenilo na pola devet jer su videli da neće biti dobra vidljivost kao i da će duvati vetar“, rekla je Kvržićeva.

Ona je navela da su se svakog dana pratili vremenski uslovi i da su se u skladu sa tim prilagođavali planovi.

„Čak i onda kada je nama delovalo da je vreme lepo i sunčano, talasi su bili veliki i nismo mogli da idemo čamcem. Imali smo i situaciju da zbog previše leda nismo mogli da se iskrcamo na kopno. Sve je bilo dosta relativno, ali mogu reći da smo mi imali dosta sreće jer smo imali sedam osam ekskurzija“, navela je Kvržićeva.

Ona je lazala da je za takva putovanja neophodna posebna garderoba i obuća.

„Budete u vodi gde je klizavo i morate biti vešti. Puno je kamenja, snega i leda. To kamenje je oštro i može se desiti da ljudi padnu i da se povrede“, navela je Kvržićeva.

Kvržićeva je rekla da za brodove postoje određena pravila koja su vrlo stroga kao i da njihovu primenu prati agencija koja vrši kontrolu turizma jer se mnogo brine o zaštiti prirode.

Kako je istakla, tamo žive ugrožene vrste pingvina.

„Tamo je mnogo pingvina. Postoji podatak da su počeli drastično više da se razmnožavaju. Na te životinje utiču klimatske promene. Takođe za njih su opasnost i foke koje se njima hrane“, kaže Kvržićeva.

Kako je rekla, u delu gde je boravila, najsevernijem delu Antarktika, videla je tri vrste pingvina.

„Tu žive Gentu pingvini, Adeli pingvini i Činsčep pingvini. Videla sam i male i velike pingvine kao i kako se oni hrane. Među fokama se jasno vidi koja je mužjak, a koja je ženka, ali među pingvinima je to mnogo teže“, rekla je Kvržićeva.

Ona je navela da mit da pingvini imaju jednog partnera za ceo život nije tačan kao i da se često mogu videti usamljenii pingvini.

„Bilo je mnogo riba i ptica različitih vrsta. Bilo je tri vrste foka: leopard foke, foke rakojedke i vedel foke“, dodala je Kvržićeva.

Kako je navela, tamo je videla i mahovinu koja je jedna od par vrsta biljaka koje tamo uspevaju.