Nataša Stanisavljević: Do 1. juna ove godine u zemlje porekla iz Srbije se vratilo 36 izbeglih lica

BEOGRAD - Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević izjavila je danas, povodom završnice ciklusa danskog programa podrške u oblasti upravljanja migracija tokom koje je Danska u regionu Zapadnog Balkana dala više od 15 miliona evra, da se do prvog juna ove godine 36 izbeglih lica vratilo u zemlje porekla putem Programa za potpomognuti dobrovoljni povratak i reintegraciju (AVRR).

Ona je istakla da se prošle godine, putem AVRR u zemlju porekla vratilo 103 lica i dodala da mali broj migranata koji prolaze kroz Srbiju podnese zahtev za azile u Srbiji, što čini našu zemlju tranzitnom.

"Imajući u vidu da smo želeli da omogućimo human pristup i informisanost svih migranata, dali smo podršku asistiranom dobrovoljnom povratku i integraciji, jer on omogućava human pristup, mogućnost dobrovoljnog povratka imigranta u samu zemlju njegovog porekla, kao i kompletan proces asistiranog dobrovoljnog povratka i ono što je najvažnije u većini slučajeva i reintegracijski paket koji se sastoji od podrške koja dolazi iz zemlje porekla", kazala je Stanisavljevićeva.

Istakla je da je više od 30.000 migranata iz 20 gradova i opština u Srbiji imalo više od 3.000 informativnih kampanja i sesija o povratku u zemlju porekla.

"U svim našim prihvatnim centrima za azil su im omogućene sesije, u kojima smo davali mogućnost i prikazivali sve moguće opcije koje su u tom trenutku dostupne licima iz migracione populacije kako bi imali pravovremenu i tačnu informaciju da mogu da se putem dobrovoljnog povratka vrate u svoju zemlju porekla. AVRR pokazuje da je moguće istovremeno poštovati dostojanstvo svakog pojedinca i štiti interese države i društva", rekla je Stanisavljevićeva.

Dodala je i da se u svakom prihvatnom azilnom centru nalaze obučeni službenici komesarijata koji su obučeni da sami drže treninge i sesije koje se tiču AVRR projekta.

Stanisavljevićeva je naglasila i da je za prvih šest meseci ove godine evidentirano 33.636 izbeglih lica, što je pad od 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok ih je u azilima 320.

"Za prvih šest meseci u našim prihvatnim i azilnim centrima, evidentirano je 3.636 prijavljenih lica, a to pokazuje da su u odnosu na prošlu godinu, stope smanjene u odnosu na 2023. godinu, odnosno beležimo pad od preko 50 odsto. Ovo posebno naglašavam imajući u vidu da od broja prihvatnih i azilnih centara koji trenutno funkcionišu u Srbiji, a to je sedam centara. Popunjenost kapaciteta trenutno je ispod pet odsto", rekla je Stanisavljevićeva.

Ona je zahvalila Ministarstvu unutrašnjih poslova, Komesarijatu za izbeglice i migracije i Međunarodnoj organizaciji za migracije u Srbiji na partnerstvu u upravljanju migracijama.

"Ono što je veoma važno je da će Srbija i Prvi osnovni sud iz Komisije za imigraciju u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, nastaviti sa provođenjem programa asistiranog dobrovoljnog povratka i reintegracije. Želimo da zahvalimo Kraljevini Danskoj na podršci koju je pružala svih ovih godina kada je u pitanju podrška ovom programu u Srbiji",zaključila je Stanisavljevićeva.

Zamenik načelnika Uprave granične policije Branislav Šalipurević istakao je da Ministarstvo unutrašnjih poslova za strance koji nezakonito borave na teritoriji Srbije donosi rešenje o vraćanju stranca i određuje rok za dobrovoljni povratak u kom je stranac dužan da napusti Srbiju.

"Uloga i značaj MUP u postupku podržanog dobrovoljnog povratka strancca ogleda se u tome da u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije i Međunarodnom organizacijom za migracije i međunarodnim partnerima, uključujući pravo i podršku Danske u upravljanju migracijama, omogući potpuno i pravovremeno informisanje stranaca o mogućnostima korišćenja programa podrške dobrovoljnog povratka u državu porekla", naveo je Šalipurević.

Događaju su prisustvovali i šef misije Međunarodne organizacije za migracije u Srbiji Zejnal Hadžijev, kao i predstavnica ambasade Danske u Republici Srbiji Belkisa Selmani.