Suzana Vasiljević: Političari i mediji moraju da budu partneri jer rade u interesu javnosti

BEOGRAD  -  Savetnica Predsednika Srbije Suzana Vasiljević izjavila je danas da političari i mediji ne moraju da budu prijatelji, ali moraju da budu partneri, jer i jedni i drugi rade u interesu javnosti.

Vasiljevićeva je na konferenciji "Juronjuz Adria Samit" u Palati Srbija, istakla da borba počinje onda kada vlasnici pojedinih medijskih kuća koriste svoj medij u borbi za političke poene.

"Problem nastaje kada im politički apetiti porastu i kada počinju svoje medijske uticaje da koriste za tu borbu. Mislim da smo mi u Srbiji upravo u tom problemu zbog toga što su nekim medijskim vlasnicima u Srbiji, političke ambicije porasle i žele svoju medijsku moć da iskoriste za određene političke ciljeve", rekla je Vasiljevićeva na panelu "Mediji u politici, politika u medijima".

Odnos između medija i političara, prema njenim rečima, mora da se bazira na tome da javno mnjenje veruje i novinaru koji prenosi informaciju i vladinoj instituciji ili državnoj instituciji koju taj medij citira.

"Zato mislim da taj odnos mora da bude zasnovan na poštovanju", rekla je Vasiljevićeva.

Govoreći o medijima u Srbiji, Vasiljevićeva je naglasila da je vlada pozvala strane medije poput Njuzmaksa, Juronjuza i Blumberga kako bi publika, bez obzira na polarizovanu medijsku scenu, imala izbor.

"Pozivanjem stranih medija kao što su Juronjuz, kao što je Njuzmaks, kao što je Blumberg, želeli smo da pružimo javnosti mogućnost da pored tih polarizovanih medija može da ima i izbor za one normalne ljude, one ljude koji stvarno žele da vide neku normalnost, da imaju izbor", navela je Vasiljevićeva.

Kako ističe Srbija nikada nije bila zemlja koja je želela da vrši uticaj na medije.

"Mi nikada nismo pokušali da ugasimo neki medij, vi vidite situaciju poslednjih 14 godina. Ja mislim da je u Srbiji registrovano više od 2.500 različitih medijskih kuća. Doneli smo nove medijske zakone, dali smo svim medijima mogućnost da izveštavaju i da rade onako kako oni misle da treba, bez da za to snose bilo kakve posledice", rekla je Vasiljevićeva.

Napomenula je da u Srbiji danas nema hapšenja novinara niti kažnjavanja medijskih kuća i izrazila uverenje da građani mogu da vide, bez obzira na medijsku kampanju koja se vodi poslednje tri ili četiri godine protiv vlasti, ekonomske rezultate i sve ono što predsednik Srbije i vlada rade za zemlju.

Na pitanje kako onda može da se tumači Izveštaj Evropske komisije u onom delu koji se odnosi na medije, gde se pominju napadi na novinare, ona je rekla da je pojedinim ambasadorima pokazala kakvu retoriku prilikom postavljanja pitanja institucijama imaju pojedini mediji, te da ih je upitala da li smatraju da je to sloboda medija i ima li toga u zapadnim zemljama.

"Problem je u tome što vi ovde imate određenu grupu ljudi koja te izveštaje i radi. To su uglavnom svi ljudi koji su levo orijentisani, to su ljudi koji rade u Evropskoj komisiji ovde, odnosno u ambasadama evropskih zemalja, ljudi koji su kao ja nekada bili na onoj strani protiv svega. To su ljudi koji rade izveštaje", ukazala je Vasiljevićeva.

Dodala je da ti ljudi, koji rade izveštaje, kada dođu kod predsednika kažu "dolazimo zbog velikog broja napada na novinare".

"I on pita. 'koje novinare, evo recite mi koje, imenom i prezimenom'. Odgovor je 'pa dobili su pretnje na Tviteru'. Uglavnom, se sve završava na tome", istakla je Vasiljevićeva.

Pojašnjava da se u Srbiji dešava jedna nenormalna stvar koja se ne dešava nigde na svetu - da neko postaje nezavisni novinar samo ako napiše neku "glupost na Tviteru", koja će izazvati reakciju ljudi.

"Nenormalno je ako ti napišeš da predsednika treba streljati zato što je jedan idiot, mentalno retardirani kreten. Najpoznatiji novinar iz nezavisnih medija! Kada ti to napišeš, potpuno je normalno da ima ljudi koji su polunormalni ili normalni koji čitaju i koji misle da to nije u redu. A imaš i onih koji su ekstremni i koji ekstremno vole predsednika ili koga god, i koji na takav ekstreman način i odgovaraju. Onda taj novinar kaže 'evo ja sam dobio pretnje zato što sam ja nezavisni novinar''', navela je Vasiljevićeva.

Istakla je da su brojni novinari koji imaju emisije i sagovornike koje su kritički nastrojeni prema vlasti i da niko od njih ne dobija pretnje.

Takođe, dodala je da u Izveštaj EK nisu ušli konkretni primeri fizičkog napada na određene novinare.

"U Izveštaj Evropske komisije nisu ušle ni Branka Lazić, ni Milica Škorić, ni Gordana Uzelac, ni razni novinari televizije Pink, koji su bili napadnuti. Pa vi ste imali tri novinarke RTS-a koje su fizički bile napadnute tokom uživo uključenja što sa Autokomande, što sa protesa u Novom Sadu, Toga u Izveštaju EK nema", ukazala je Vasiljevićeva.

Predsednik Juronjuza Pedro Vargas David rekao je da Evropa, odnosno EU nije bila pravična kada je reč o evropskom putu Srbije i naglasio da nisu prepoznati napori vlasti u Srbiji koje su ulagali kako bi se zemlja pridružila evropskoj porodici.

Smatra da EU mora da se odmah proširi na Zapadni Balkan i da u Uniji neće biti stabilnosti ukoliko Srbija ne bude deo tog procesa.

"Mi kao EU moramo da odlučimo da li smo odlučni oko proširenja ili nismo. Zemlje Zapadnog Balkana treba da budu procenjene na osnovu učinka. Brisel treba da razume da nema proširenja na Zapadni Balkan bez Srbije. Mi kao predstavnici EU moramo jasno da kažemo da ne možemo da dopustimo političke podele, ne smemo Srbiju da pretvorimo u novu Tursku", poručio je Vargas David.

Napomenuo je da uslovi za ulazak u EU treba da budu određene vrednosti - demokratija, sloboda i vladavina prava.

Jedan od uslova je, dodao je, i sloboda medija koja je važna u svakoj demokratiji.

Ocenjuje da se u Srbiji, ali i u nekim drugm zemljama dešava da novinari odluče da političari nisu dovoljno dobri i da oni treba da se bave politikom.

"Juronjuz se bori protiv toga, novinar mora da shvati da li daje vesti ili svoje političko mišljenje. Publici moraju da se predstavljaju činjenice", naveo je Vargas David.

Smatra da zakoni svake zemlje, pa i Srbije moraju da omoguće slobodno novinarstvo, ali da novinarstvo treba da se izbaci iz političke debate.

Glavne teme prvog "Juronjuz Adria Samita" su geopolitički izazovi, pripreme za Ekspo 2027, ekonomske prognoze za narednu godinu, odnos medija i politike, diplomatske perspektive i koraci ka evropskim integracijama, a konferenciju organizuje medijska kuća Juronjuz Srbija.