Bojan Arbutina: Skup o Jasenovcu u hrvatskom Saboru politička, a ne naučna inicijativa

BEOGRAD  - Direktor Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina izjavio je danas da ideja o održavanju takozvanog naučnog okruglog stola o Jasenovcu u hrvatskom Saboru nije imala naučni karakter, već da je reč o političkoj inicijativi usmerenoj na pridobijanje glasova i unutrašnje političke svrhe Hrvatske.

Arbutina je za Tanjug rekao da je Muzej žrtava genocida u Beogradu pratio skup koji su organizovale dve ekstremno desne parlamentarne stranke - Hrvatski suverenisti i DOMiNO, na kojem su učesnici pokušali da umanje žrtvu koncetracionog logora Jasenovac u Drugom svetskom ratu, tvrdeći da to nije bio "logor smrti", već "radni logor".

On je ukazao da su među učesnicima bili ljudi koji, kako kažu, nemaju dodirnih tačaka sa istorijom Drugog svetskog rata, niti sa istorijom Nezavisne Države Hrvatske.

"Oni su se jednostavno okupili tu da bi izneli neke svoje stavove koji nisu zasnovani na istorijskim činjenicama i na istorijskoj stvarnosti", kazao je Arbutina.

Prema njegovim rečima, najtragičnije i najpogubnije u svemu tome jeste što je Hrvatski sabor pružio prostor i vreme ljudima koji na takav način pristupaju temi Jasenovca.

Arbutina je istakao da je reč o temi koja je identitetski važna za srpski narod, ali i veoma bitna za hrvatski narod i da joj je potrebno pristupiti na potpuno drugačiji, ozbiljniji i odgovorniji način kako bi se razumela i sagledala u istorijskom kontekstu.

Takođe, ocenio je da "ustaška komponenta" u hrvatskom društvu samo traži pojavni oblik, kao i da se ona pojavljuje povremeno, u zavisnosti od političke i društvene situacije.

"Međutim, svedočimo da u poslednjih godinu dana društvena situacija pruža plodno tle ustaškim idejama koje su sve zastupljenije. Kada pogledate i u kulturi, politici, i u fudbalskoj kulturi, na primer sve te navijačke skupine koje su u principu negde po pravilu nacionalistički opredeljene, one sad odlaze baš u krajnje desno", ukazao je Arbutina.

Arbutina je rekao da u današnjoj Hrvatskoj postoje pojave koje ukazuju na tolerisanje ustaške simbolike i poruka.

Naveo je primer navijača Hajduka koji pevaju pesme s ustaškim sadržajem i iscrtavaju kukaste krstove, dodajući da su slični simboli nedavno primećeni i na jednom grobu u Zagrebu.

Istakao je i da su takvi incidenti postali deo društvene i političke klime u Hrvatskoj, koja, kako kaže, "nažalost takve stvari dopušta".

Arbutina je podsetio da je u Prvom svetskom ratu Srbija izgubila oko milion i trista hiljada ljudi, dok, kako je rekao, "nije poznato tačno koliko je Hrvata poginulo, ali da sigurno nije mnogo na strani Saveznika".

On je ocenio da je licemerno što se Srbiji zamera ako u novembru obeležava sećanje na svoje žrtve, uz obrazloženje da se time navodno vređaju vukovarske žrtve, dok istovremeno Hrvatska svake godine početkom avgusta zvanično slavi vojnu akciju "Oluja", kojom je proterano blizu 250.000 Srba iz Republike Srpske Krajine.

"Kako im onda neko ne skrene pažnju da ne bi trebalo to da proslavljaju, jer time vređaju i onaj deo naroda koji još uvek živi u Hrvatskoj. Vređaju stotine hiljada Srba koji su napustili svoje vekovne ognjišta, koji su po njima velikosrpski agresori, a samo su živeli na svojim vekovnim ognjištima", naveo je Arbutina.