Skupština Srbije: Usvojen budžet i još 57 tačaka dnevnog reda

BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije završili su danas treću sednicu drugog redovnog zasedanja glasanjem o svih 58 tačaka dnevnog reda.

Najvažniji zakon koji su usvojili je budžet za 2026. godinu, a osim njega usvojen je i set poreskih zakona, zakona iz oblasti energetike, organske proizvodnje, statistike, o Vojsci Srbije, kao i o udžbenicima.

Poslanici su izabrali Milana Antonijevića za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Sednica je počela 25. novembra.

Skupština usvojila budžet za 2026. godinu, prihodi 2.414,7 milijardi dinara, a rashodi 2.751,7

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o budžetu za 2026. godinu, a prihodi državne kase u sledećoj godini će iznositi 2.414,7 milijardi dinara, što je za 2,9 odsto, odnosno 68,5 milijardi dinara, više u odnosu na iznos prihoda predviđen originalnim budžetom za ovu godinu.

Ukupni rashodi i izdaci budžeta planirani su u iznosu od 2.751,7 milijardi dinara, pa će fiskalni deficit budžeta biti 337 milijardi dinara, odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Predviđeno je da će stopa privrednog rasta iznositi tri odsto.

Budžetom za sledeću godinu je za kapitalne investicije izdvojeno 6,7 odsto a kako je istakao ministar finansija Siniša Mali država i lokalne samouprave će za ove investicije odvojiti oko 740 milijardi dinara. Prema njegovim rečima, budžet je i razvojni i namenjen je očuvanju životnog standarda pa su u njemu predviđena sredstva za povećanje plata u javnom sektoru za 5,1 odsto, penzija od decembra ove godine za 12,2 odsto i minimalne zarade od 1. januara sledeće godine za 10,1 odsto.

Kada je reč o prihodima, najveća prihodna stavka je porez na dodatu vrednost (PDV), projektovan je u visini od 1.084 milijardi dinara što predstavlja nominalno povećanje od 8,2 odsto u odnosu na procenu za ovu godinu a njegovo učešće u strukturi ukupnih prihoda u 2026. godini i iznosi 44,9 odsto. Što se rashoda tiče, najveća stavka su sredstva za zaposlene, tj. za njihove plate, naknade, dodatke, socijalne doprinose na teret poslodavca i ostale rashode za šta je namenjeno 656,15 milijardi dinara.

Amandmanom na budžet koji je podneo narodni poslanik Srpske napredne stranke Veroljub Arsić i koji je parlament usvojio za nabavku finansijske imovine a u cilju obezbeđivanja energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje izdvojeno je dodatnih 164 milijarde dinara.

Za odbranu je izdvojeno 277 milijardi dinara, za poljoprivredu 147,5 milijardi, što je 7,1 odsto budžeta a od te sume za subvencije poljoprivrednicima je namenjeno 116,5 milijardi dinara.

Usvojene izmene poreskih zakona, PDV-u, jednošalterskom sistemu

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su izmene Zakona o porezu na dohodak građana, o republičkim administrativnim taksama, elektronskim otpremnicama, Nacionalnom spoljnotrgovinskom jednošalterskom sistemu, poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakona o elektronskom fakturisanju, doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Usvojene su i izmene i dopune Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, o porezu na dodatu vrednost (PDV), završnom računu budžeta Srbije za 2024. godinu i o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala.

Nacionalni jednošalterski sistem trebalo bi da omogući jedno mesto na kome će privreda i građani moći elektronski da podnose zahteve za različita uverenja i odobrenje za uvoz i izvoz i za tranzit.

Ovim zakonom se uređuje uspostavljanje, rad, funkcionalnost, upravljanje i druga pitanja u vezi sa Nacionalnim spoljnotrgovinskim jednošalterskim sistemom, kao i razmena podataka između korisnika sistema za podnošenje zahteva i drugih isprava i dostavljanje odluka u elektronskoj formi, u vezi sa uvozom, izvozom i tranzitom robe u skladu sa propisima.

Usvojenim izmenama Zakona o elektronskim otpremnicama između ostalog se predviđaju dodatni izuzeci od obaveze slanja elektronske otpremnice. U tom smislu, propisuje se izuzetak u slučaju snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom ukoliko je mesto otpreme i mesto preuzimanja isti aerodrom, nakon što je definitivno utvrđeno da bi, u slučaju primene obaveze na ovakve situacije, postojao rizik u slučaju korišćenja uređaja koji sadrže elektroniku i emituju elektromagnetna zračenja.

Usvojeni zakoni o zvaničnoj statistici, organskoj proizvodnji, faktoringu

Zakonom o organskoj proizvodnji koji je danas usvojen u Skupštini Srbije uspostavlja se Registar organskih proizvođača a organizacija grupne proizvodnje uređuje se tako da nosilac sertifikata može da bude isključivo proizvođač. Kako su objasnili iz Ministarstva poljoprivrede cilj donošenja zakona je usklađivanje sa odgovarajućom uredbom Evropske unije i uvođenje strožih i jasnije definisanih pravila za sve učesnike u sistemu organske proizvodnje.

Ključna novina usvojenog Zakona o zvaničnoj statistici jeste jasno definisanje uloge Republičkog zavoda za statistiku kao glavnog proizvođača, diseminatora i koordinatora sistema zvanične statistike. Zakonom se stvara stabilan i moderan pravni okvir koji će omogućiti da statistički sistem funkcioniše efikasno, transparentno i u javnom interesu.

Zakonom o faktoringu jača se pravni okvir, povećava transparentnost i unapređuju uslovi za nesmetano funkcionisanje tržišta faktoringa. Primenom zakona biće obezbeđena veća sigurnost i poverenje u obavljanju faktoring poslova, što će posebno koristiti malim i srednjim preduzećima koja faktoring koriste kao instrument finansiranja.

Usvojen je i Zakon o službenim kontrolama kojim se kako je objasnio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić uvodi sveobuhvatan sistem službenih kontrola hrane što uključuje i hranu za životinje, osigurava se bezbednost i kvalitet hrane.  Zakonom se uvodi novina prema kojoj kontrole više neće morati da se najavljuju.

Poslanici su usvojili i Zakon o upravljanju otpadom a njime se omogućava uvođenje mera prevencije nastajanja otpada, posebno otpada od hrane. Fokus je na prevenciji stvaranja otpada a uspostavlja se i obavezno planiranje upravljanja otpadom kod svih proizvođača otpada, pa će svako ko stvara otpad morati unapred da planira, evidentira i kontroliše kako će otpad zbrinjavati. 

Usvojeni zakoni o gasu, nafti i obaveznim rezervama nafte i gasa

U Skupštini Srbije usvojen je set zakona iz oblasti energetike čiji je cilj veća sigurnost, kvalitet i pouzdanosti snabdevanja domaćeg tržišta, a reč je o zakonima o nafti, gasu i obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa. Zakon o nafti uređuje način organizovanja i funkcionisanja tržišta nafte, derivata nafte i drugih motornih i energetskih goriva, prava i obaveze učesnika na tržištu, projektovanje, izgradnju, korišćenje i zaštitu energetskih objekata u oblasti nafte, formiranje i korišćenje operativnih rezervi, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Navedeno je i da Vlada Srbije propisuje način utvrđivanja najviših cena osnovnih derivata nafte bez fiskalnih dažbina u slučaju sprečavanja poremećaja na tržištu nafte i derivata nafte ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na ovom tržištu. U slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja zbog nedovoljne ponude na tržištu energenata ili nastupanja drugih vanrednih okolnosti, Vlada Srbije može odobriti izmenu graničnih vrednosti određenih karakteristika kvaliteta derivata nafte koji se mogu staviti na tržište za period od najviše šest meseci.

Zakon o nafti je propisao i da energetski subjekti koji obavljaju delatnost proizvodnje električne energije ili kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije su dužni da obezbede operativne rezerve derivata nafte i uglja u količini koja će omogućiti najmanje 21 dan njihove prosečne proizvodnje električne i toplotne energije u januaru, februaru i martu za prethodnih pet godina. Operativne rezerve uglja moraju da se nalaze na deponijama uglja koje obezbeđuje i kojima upravlja energetski subjekt.

Zakonom o gasu uređuju se uslovi za pouzdano, sigurno i kvalitetno snabdevanje kupaca prirodnim gasom, uslovi i način obavljanja energetskih delatnosti u sektoru prirodnog gasa, kao i delokrug rada Agencije za energetiku Srbije u sektoru prirodnog gasa, ali i način organizovanja i funkcionisanja tržišta prirodnog gasa, prava i obaveze učesnika na tržištu. Ovaj zakon, kako je navedeno, štiti i kupce prirodnog gasa, a bavi se i projektovanjem, izgradnjom, održavanjem i korišćenjem gasovoda i unutrašnjih gasnih instalacija, opreme pod pritiskom, kao i nadzorom nad sprovođenjem ovog zakona. Propisano je da se u gasovodni sistem pored prirodnog gasa može preuzeti i vodonik u meri u kojoj se može tehnički i bezbedno koristiti i prenositi kroz sistem.

Utvrđeno je i da će operator distributivnog sistema preuzeti sve merne uređaje, odnosno merno-regulacione stanice najkasnije do 31. decembra 2027, a obavezuje se i operator distributivnog sistema da ugovor kojim se uređuju uslovi za preuzimanje mernih uređaja, odnosno merno-regulacionih stanica dostavi kupcu, odnosno proizvođaču u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zakonom o obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa uređuje se formiranje, finansiranje, održavanje, razmeštaj, kao i obnavljanje i puštanje na tržište obaveznih rezervi nafte, derivata nafte i prirodnog gasa, kao i delokrug rada Uprave za rezerve energenata i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Prema odredbama ovog zakona nosilac aktivnosti u vezi sa formiranjem, održavanjem, investiranjem i izveštavanjem o obaveznim rezervama ovih energenata je Ministarstvo rudarstva i energetike, odnosno Uprava za rezerve energenata u njegovom sastavu. Propisano je da se obavezne rezerve nafte i derivata nafte formiraju u visini 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje u Srbiji, u zavisnosti koja količina je veća.

Usvojen zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično-intenzivnih proizvoda.

Zakonom o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte uvodi se porez za najveće emitere gasova sa efektom staklene bašte kojim se obezbeđuje sistematsko smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Cilj zakona je smanjenje emisije i usklađivanje s evropskim klimatskim politikama, primena principa emiter plaća i obezbeđivanje javnih prihoda za finansiranje zelene tranzicije.

Zakon je predvideo mogućnost davanja podsticaja za obveznike koji sprovode projekte u cilju dekarbonizacije a njime se uvodi porez na emisije i to ugljen-dioksid, azot, suboksid i perfluoro ugljovodonike.

Zakonom o porezu na uvoz ugljenično-intenzivnih proizvoda sprečava se neravnopravna konkurencija između uvoznih proizvoda i proizvoda domaćih proizvođača, koji su obveznici poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte i da se obezbeđuje stimulativno okruženje za smanjenje emisije i unapređenje zaštite životne sredine.

Utvrđuje se porez na uvoz ugljenično-intenzivnih proizvoda po uzoru na mehanizam za utvrđivanje ugljenika na granici Evropske unije, takozvani CBAM. Definišu se vrste proizvoda na koje se porez odnosi, pri čemu su obuhvaćeni proizvodi iz četiri grupe. To su gvožđe odnosno čelik, cement, đubrivo i aluminijum, prema odgovarajućim tarifnim oznakama carinske tarife.

Usvojen Zakon o akcizama i podršci mladima za stanove

Izmenama Zakona o akcizama koji su danas usvojene u Skupštini Srbije povećavaju se akcize na cigarete, duvan i tečnost za punjenje elektronskih cigareta od 1. januara sledeće godine.

Povećanje akciza na cigarete odnosi se i na uvozne i na cigarete proizvedene u zemlji. U prvoj polovini 2026. godine akciza će iznositi 106,90 dinara po paklici, povećavaće se na svakih pola godine i u drugoj polovini 2030. godine iznosiće 120,40 dinara po paklici cigareta.

Akciza na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta će se povećavati jednom godišnje u narednih pet godina, kao i na nesagorevajući duvan, takođe u narednih pet godina. Akciza na tečnost za punjenje elektronskih cigareta plaća se po mililitru, a sledeće godine iznosiće 13,12 dinara, narednih povećavaće se za po dinar godišnje da bi 2030. dostigla 17,12 dinara po mililitru.

Kada je reč o nesagorevajućem duvanu, akciza se plaća po kilogramu duvanske smese, sada iznosi 100 odsto minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta a sledeće godine će se povećati na 110 odsto. Narednih godina povećavaće se godišnje za po 10 odsto, da bi od 1. januara 2030. iznosila 150 odsto minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene.

Poslanici su usvojili i predložene izmene Zakona o faktoringu, o naknadama za korišćenje javnih dobara, alternativnim investicionim fondovima. Usvojen je i Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, čime je omogućeno da se ova mera pomoći mladima produži i sledeće godine. Za tu svrhu obezbeđeno je dodatnih 200 miliona evra, dok je ovogogodišnja garantna šema vredela 400 miliona evra. Očekuje se da uz pomoć ovih sredstava do prvog stana dođe ukupno oko 7.500 mladih.

Usvojene izmene Zakona o Vojsci Srbije i Zakon o vojnom obrazovanju

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o Vojsci Srbije, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika i Zakon o vojnom obrazovanju. Ovim zakonskim rešenjima, kako se navodi, unapređuje se položaj pripadnika Vojske Srbije i pruža se mogućnost da profesionalni vojnici zasnuju radni odnos na neodređeno vreme nakon isteka prvog ugovora na određeno.

Kako je u načelnoj raspravi o izmenama Zakona o Vojsci Srbije rekao ministar odbrane Bratislav Gašić, po prvi put od uvođenja kategorije profesionalnih vojnika njima bi bilo omogućeno da nezavisno od propisanih godina života, ukoliko potrebe služba zahteva, bez konkursa, budu primljeni na službu u Vojsku Srbije na neodređeno vreme, nakon najmanje tri godine neprekidne službe u svojstvu profesionalnog vojnika po ugovoru na određeno vreme.

Ministar je istakao da je cilj koji se postiže izmenama i dopunama u tom smislu da se obezbedi efikasnija popuna organizacija i funkcionisanja Vojske Srbije i naglasio da se ne menja ništa kada su u pitanju nadležnosti predsednika Republike.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika se obezbeđuje kontinuitet u nesmetanom pružanju zdravstvene zaštite i ostvarivanju svih prava i zdravstvenog osiguranja pripadnika Vojske Srbije.

Zakonom o vojnom obrazovanju izvršeno je neophodno usklađivanje sa republičkim propisima u oblasti obrazovanja uz uvažavanje određenih specifičnosti vojnog obrazovanja, posebno srednjeg vojnog obrazovanja i vaspitanja, njegovog nastavnog plana i programa.

Poslanici usvojli izmene i dopune Zakona o udžbenicima

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su izmene i dopune Zakona o udžbenicima kojima se uvode pojmovi udžbenika od nacionalnog značaja i udžbenika od posebnog značaja za nacionalnu manjinu. Zakon predviđa da nacionalnu čitanku i udžbenike od nacionalnog značaja izdaje javni izdavač u štampanom, a može ih izdavati i u digitalnom obliku.

Udžbenicima od nacionalnog značaja za učenike osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku, smatraju se udžbenici za predmete: srpski jezik, srpski jezik i književnost, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, muzička kultura i likovna kultura.

Kako se navodi u zakonu, "udžbenici od nacionalnog značaja prenose vrednosti, tradiciju, jezik i kulturu, zbog čega predstavljaju osnovno sredstvo izgradnje i očuvanja identiteta i nacionalne kohezije, stabilnosti i otpornosti Republike Srbije na spoljne uticaje i jedan od stubova nacionalne bezbednosti".

Udžbenicima od posebnog značaja za nacionalne manjine smatraju se udžbenici za izvođenje nastave na jeziku i pismu nacionalne manjine i dodaci uz te udžbenike za predmete: maternji jezik, maternji jezik i književnost, srpski kao nematernji jezik, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, muzička kultura i likovna kultura, za učenike osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji nastavu pohađaju na jeziku i pismu nacionalne manjine.

Štampu izdanja javnog izdavača obavlja pravno lice registrovano za delatnost izdavanja i štampanja naučne i stručne i udžbeničke literature čiji je osnivač Republika Srbija. Izmenjena zakonska rešenja propisuju i mogućnost određivanja najviše maloprodajne cene udžbenika, kao i njihove maksimalne težine kako bi se zaštitilo zdravlje dece.

Usvojene izmene Zakona o državnim službenicima

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o državnim službenicima kojima se, kako je rečeno, unapređuje njihov položaj, a država postaje atraktivnija na tržištu rada.

Kako je objasnio ministar pravde Nenad Vujić u raspravi, ekonomski napredak Srbije dao je dobre rezultate, tako da je više ljudi koji su zainteresovani da rade u privatnom sektoru nego u državnim službama i država mora da izađe sa atraktivnijom ponudom.

Što se tiče smanjenja broja godina radnog iskustva, to ima za cilj da se učini mladim ljudima atraktivnije pozicije državnih službenika i nameštenika i da imaju jasan put po kom mogu i imati dostupnost određenih zvanja kao državni službenici i nameštenici.

Kako je naveo, ukidanjem zvanja mlađi savetnik, sadašnji mlađi savetnici postaju savetnici čime im se menja iznos plata. "Državni službenici sigurno će biti u boljem položaju, jer svakoj državi je cilj da ima što bolje državne službenike, da ljudi sa kvalitetnim znanjima budu raspoloženi i privučeni da rade u državnoj službi", naveo je Vujić.

Poslanici su usvojili i izmene i dopune Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Usvojeno da se RTV do kraja sledeće godine delimično finansira iz budžeta

Skupština Srbije usvojila je dopunu Zakona o javnim medijskim servisima kojom je predviđeno da se Radio televizija Vojvodine do kraja sledeće godine delimično finansira iz budžeta Srbije.

U obrazloženju se navodi da je razlog za donošenje dopune obezbeđivanje neophodnog iznosa sredstava za RTV i da sadašnja mesečna taksa od 349 dinara nije dovoljna da Radio-televizija Vojvodine radi nesmetano.

Skupština usvojila i potvrdila više sporazuma i ugovora

Skupština Srbije usvojila je i i potvrdila više sporazuma i ugovora među kojima je ugovor o kreditnom aranžmanu u vezi sa izgradnjom deonice Moravskog koridora Pojate - Preljina, finansijski ugovor Klinički centri faza II između Evropske investicione banke i Srbije, te okvirni sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Srbije za projektni zajam - Univerzitetska dečja klinika, Tiršova 2.

U danu za glasanje potvrđen je i ugovor o garanciji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj u vezi sa spavaćim kolima za Srbijavoz, Sporazuma o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji se tiče projekta unapređenja inkluzivnog osnovnog obrazovanja i vaspitanja u Srbiji, a potvrđen je i Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Srbije i Vlade Saudijske Arabije, kao i o vazdušnom saobraćaju između Vlade Srbije i Vlade Gruzije.

Poslanici su potvrdili sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Hondurasa o uzajamnom ukidanju viza, o potvrđivanju sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Hašemitske Kraljevine Jordan o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, te o uzajamnom ukidanju viza za nosioce diplomatskih, specijalnih i službenih pasoša između Vlade Srbije i Vlade Katara.

Potvrđen je sporazum o uzajamnom ukidanju viza između Vlade Srbije i Vlade Solomonovih Ostrva, kao i sporazum između Vlade Srbije i Vlade Mongolije o uzajamnom ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša.

Usvojen je i predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 9. Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.