Ministar Đurić: Najčvršći oslonac za Srbe u današnjem vremenu vojnici Prvog svetskog rata

SOLUN - Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da najčvršći oslonac za srpski narod u današnjem vremenu mogu da budu vojnici koji su tokom Prvog svetskog rata žrtvovali svoje živote da bi Srbi imali svoju otadžbinu.

"Vreme u kome živimo je takvo da najčvršći oslonac možemo da nađemo u vrednostima naših dedova, pradedova, praotaca, koji su se odrekli svoje mladosti, svojih ljubavi, svojih snova, svojih života, svojih celih života, žrtvujući sebe u svojim dvadesetim i tridesetim, nekada čak i ranije, zato da bismo mi imali našu otadžbinu u kojoj negujemo naš jezik, našu kulturu, našu veru, naše vrednosti", rekao je Đurić tokom obraćanja novinarima u Solunu gde je položio vence kod mauzoleja na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik.

Ministar je naglasio da je u vremenu globalnih turbulencija dobro doći na hodočašće na Zejtinlik koja predstavlja najveću individualnu kosturnicu u Evropi.

"U vremenu globalnih turbulencija i oluja koje se naziru na horizontu, dobro je mesto doći na hodočašće ovde na Zejtinlik. Zejtinlik, predstavlja najveću individualnu kosturnicu u Evropi, u kojoj je položeno u kripti 5.580 srpskih junaka, i posetiti ovo srpsko vojničko groblje, gde je u pojedinačnim grobnicama još 1.400 naših slavom ovenčanih vojnika", objasnio je Đurić.

Marko Đurić položio vence na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu

Ministar Marko Đurić, u okviru svoje posete Solunu, položio je danas vence kod mauzoleja na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik.

Đurić danas boravi u Solunu, gde će zajedno sa ministrom spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peterom Sijartom svečano otvoriti Konzularnu kancelariju Mađarske po sistemu kolokacije diplomatsko-konzularnih predstavništava.

Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku nalazi se na prostoru na kome se 1916. godine nalazila glavna vojna poljska bolnica srpske vojske.

U sklopu bolnice je bilo i groblje za preminule, što je kasnije dovelo do toga da se tu danas nalazi kompleks groblja sahranjenih srpskih, ruskih, francuskih, italijanskih i engleskih vojnika poginulih u borbama na Solunskom frontu.

Na groblju je sahranjeno 1.447 ljudi, dok se u spomen kosturnici u okviru mauzoleja nalaze posmrtni ostaci oko 5.580 ljudi.