Aleksandra Joksimović: Dolazak Rubija na Minhensku konferenciju je spuštanje lopte SAD

BEOGRAD - Predsednica Centra za spoljnu politiku i nekadašnja ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović izjavila je danas da dolazak američkog državnog sekretara Marka Rubija na ovogodišnju Minhensku bezbednosnu konferenciju predstavlja određeno spuštanje lopte od strane SAD, jer je, kako je navela, Rubio u administraciji američkog predsednika Donalda Trampa određeni "glas razuma" koji nastupa u diplomatskom maniru za razliku od Trampa i potpredsednika SAD Džej Di Vensa.

Komentarišući to što na Minhensku konferenciju koja se održava ovog vikenda dolazi Rubio umesto Vensa, Joksimović je ocenila da Evropljani najradije posmatraju Rubija kao sagovornika, zbog čega smatra da je Evropa "obradovana njegovim dolaskom na ovogodišnju Minhensku konferenciju".

Govoreći o odnosima SAD i Evrope, Joksimović je rekla da je prošlogodišnji govor Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji bio najava Trampove politike prema Evropi, koja je kulminirala kroz temu Grenlanda, pogotovo pred Forum u Davosu.

Kako je navela, Evropa je posle godinu dana Trampove politike shvatila da ne može samo politikom dodvoravanja i udovoljavanja Trampovom egu da postigne određeni rezultat, već da na određeni način sada mora da se okrene sopstvenim interesima.

"Ključna su pitanja bezbednosti Evrope, zatim dalji ekonomski razvoj, energetska stabilnost, sve te teme su od velikog značaja za EU. Učinjeno je više koraka kako bi se u tom kontekstu Evropa obezbedila. Evropa se okreće i drugim partnerima, a (nemački kancelar Fridrih) Merc je nedavno bio u Saudijskoj Arabiji, Emiratima i Kataru i pokušao da nađe druge izvore energenata da ne bi zavisio u potpunosti od SAD", izjavila je ona za K1 televiziju.

Joksimović je istakla da sve što evropski lideri rade u poslednje vreme, pokazuje da Evropa pokušava da se okrene sama sebi i sopstvenim izvorima bezbednosti u različitim oblastima, kako ne bi više bila zavisna od SAD.

Naglasila je da EU sada obnavlja svoje kontakte sa Turskom, koja je zamrznuta na evropskom putu još od 2018. godine, zato što se očekuje da će Turska igrati značajnu ulogu jednog dana kada mirovni sporazum o Ukrajini bude postignut.

Kako je navela, za Evropu je sada od velikog značaja tema koja može da dovede do daljih podela, a to je deo potencijalnog mirovnog sporazuma o Ukrajini koji u sebi sadrži klauzulu da bi Ukrajina mogla postati članica EU do 2027. godine.

"Evropa u tom delu pregovora nije učestvovala, ali je sada konzument jednog takvog predloga o kojem će se u Briselu diskutovati. Postoje velike podeljenosti o toj temi, Mađarska kaže da Ukrajina kao članica ne dolazi u obzir, Merc je rekao da je to nerazuman i neprihvatljiv predlog, ali u Briselu se već vodi debata na koji način bi to moglo da se realizuje gde bi se proces okrenuo naopačke, odnosno gde bi zemlja prvo postala članica a onda bi ispunjavala uslove", objasnila je ona.