Maja Gojković: Potrebno je podići svest da je rodno zasnovano nasilje štetno

BEOGRAD - Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministarka kulture Maja Gojković rekla je danas, na sastanaku na temu rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, da je potrebno podići svest da je rodno zasnovano nasilje štetno, i poručila da danas "šaljemo poruku svim ženama da država mora da stane iza njih", kao i da je to odgovornost svih nas.

Gojković je istakla da se Koordinaciono telo okupilo u danu kada se obeležava nacionalno sećanje na žene žrtve nasilja, povodom tragičnih zločina iz 2015. godine, kada je za samo dva dana ubijeno sedam žena.

"Potrebno je podići svest da je rodno zasnovano nasilje štetno. Kao društvo moramo da uradimo mnogo više na izgradnji kulture nenasilja", rekla je ona.

Kako je objasnila, Vlada Srbije i Koordinaciono telo i dalje vodi vizija u kojoj je svaki život dragocen, a svaka instutucija, organizacija i pojedinac nose deo odgovornosti.

"Neophodna nam sveobuhvatna koordinirana saradnja u cilju zaštite žena i devojčica od svakog oblika nacilja", objasnila je predsednica Koordinacionog tela.

Smatra da je posvećenost države u rešavanju ovog problema neupitna.

"Unapredili smo normativni okvir. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je počeo sa primenom 1. juna 2017. godine, i on predviđa kordinirani rad svih nadležnih institucija. Važno je da ta koordinacija funcioniše na svim nivoima", istakla je ona.

Takođe, Gojkovićeva je objasnila da novi zakon o rodnoj ravnopravnosti predviđa mere i aktivnosti usmerene na suzbijanju rodno zasnovanog nasilja.

"On predviđa i specijalizovane usluge kao što je uvođenje SOS telefona, sigurnih kuća, prihvatilišta, besplatne pravne pomoći, psihološka savetovališta, kao i pomoć žrtvama seksualnog nasilja", objasnila je ona.

Istakla je da je jedan od zadataka koji je pred nama formiranje sveobuhvatnog registra podataka o počiniocima rodno zasnovanog nasilja.

"Od početka godine ubijeno je 18 žena u porodičnom i partnerskom nasilju, a više od 300 žena u poslednjih 10 godina", zaključila je ona.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov istakao je da je Ministarstvo na čijem je čelu donošenjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije i zabrana o rodnoj ravnopravnosti, počev od 2021. godine u domaće zakonodavstvo unela brojne novine.

"Segregacija je prepoznata kao oblik diskriminacije, unapređena je polnog, odnosno, rodnog uzmeniravanja. Kazne za počinice diskriminacije su višestruko uvećane", rekao je Žigmanov.

Objasnio je da je izmenama Zakona o zabrani diskriminacije, poverenik za zaštitu ravnopravnosti dobio je ovlašćenja da vodi evidenciju o odlukama sudova nastalim u postupcima za zaštitu od diskriminacije, uključujući diskriminaciju na osnovu pola, odnosno roda,

Dodao je da je Zakon pored nasilja u porodici prepoznao značaj i definisao još dve vrste nasilja.

"To je rodno zasnovano nasilje, kao svaki oblik fizičkog, seksualnog, psihičkog i socijalnog nasilja koje se vrši prema licu ili grupama lica zbog pripadnosti određenom polu ili rodu. Nasilje prema ženama koje označava kršenje ljudskih prava, i oblik diskriminacije nad ženama, i svadela rodno zasnovanog nasilja koja dovode ili mogu da dovedu do fizičke, seksulano ili finansijske povrede ili patnej za žene", objasnio je Žigmanov.