Tanja Miščević učestvovala na konferenciji povodom 30 godina kriterijuma iz Kopenhagena

KOPENHAGEN - Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević učestovala je danas u Kopenhagenu na međunarodnoj konferenciji povodom obeležavanja 30. godišnjice kriterijuma iz Kopenhagena.

Konferenciju organizuje Ministarstvo spoljnih poslova Danske u saradnji sa danskom organizacijom „Think Tank Europe“, saopšteno je iz Ministarstva za evropske integracije.

Na skupu, na kojem je domaćin danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmunsen, učestvuju visoki zvaničnici iz institucija i država članica Evropske unije, Zapadnog Balkana i drugih država kandidata, kao i predstavnici akademske zajednice.

„Sadašnje države kandidati za članstvo u EU ne počinju od istog nivoa pripremljenosti kao što je to bio slučaj pre 30 godina. Ispunjavanje kriterijuma iz Kopenhagena danas se konkretnije meri nego što je to bilo u slučaju ranijih država kandidata. Nivo željenih unutrašnjih reformi daleko je viši od onog koji se zahtevao prilikom ranijih proširenja EU. Uz ispunjavanje kriterijuma i sprovođenje reformskog procesa, danas se suočavamo i sa pitanjem kapaciteta same Evropske unije da primi nove članice“, izjavila je Miščević.

Na panelu o izazovima i mogućnostima država kandidata za članstvo u EU, a posebno o ulozi kriterijuma iz Kopenhagena u reformskim procesima Zapadnog Balkana, pored ministarke Miščević, govorili su i Bojan Maričik, potpredsednik za evropske integracije Vlade Severne Makedonije, Megi Fino, zamenik ministra za Evropu i spoljne poslove Albanije i Mikela Matuela, v.d. direktora za Zapadni Balkan iz Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju.

Na marginama skupa, ministarka Miščević sastala se ministrom spoljnih poslova Danske Rasmunsenom, kao i sa Olhom Stefanišinom, potpredsednicom Vlade Ukrajine za evropske i evroatlanske integracije i Nikuom Popeskuom, potpredsednikom Vlade Moldavije i ministrom spoljnih poslova i evropskih integracija.

Na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu održanog u junu 1993. godine, šefovi država i vlada članica Evropske unije saglasili su se da će primiti u članstvo EU sve zainteresovane pridružene države.

Dogovoreno je da u punopravno članstvo mogu da stupe one države koje ispune uslove koji za osnovu imaju ključne vrednosti Unije i koji te vrednosti prevode u merljiva merila.

Tako definisani kriterijumi postali su ključni element procesa proširenja, koji podrazumevaju najpre stabilnost institucija koje obezbeđuju demokratiju, vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava i prava manjina, te prihvatanje političkih ciljeva Unije, a zatim i postojanje efikasne tržišne privrede, sposobnost domaćih preduzeća da izdrže konkurenciju na zajedničkom tržištu EU.

Kao treći kriterijum, ustanovljeno je prihvatanje pravnih tekovina EU i sposobnost preuzimanja obaveza koje proizlaze iz članstva, uključujući sprovođenje ciljeva političke, ekonomske i monetarne unije.

Dve godine kasnije, na samitu u Madridu, kriterijumi iz Kopenhagena dopunjeni su još jednim koji se odnosio na neophodnost postojanja odgovarajućih administrativnih struktura za doslednu primenu pravnih tekovina EU, podsećaju iz Minsitarstva za evropske integracije.

Na strani EU, naknadni kriterijum je kapacitet Unije da integriše nove članice.

Dok države koje pristupaju moraju biti spremne i sposobne da u potpunosti preuzmu obaveze iz članstva, EU sa druge strane mora biti u stanju da efikasno funkcioniše i da se razvija sa novim članicama, dodaje se u saopštenju.