Tanja Miščević: Pitanje uključivanja marginalizovanih grupa je važno ekonomsko pitanje

BEOGRAD - Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević istakla je danas da inkluzija bilo koje marginalizovane grupe nije samo pitanje zaštite ljudskih prava, već da je to vrlo važno ekonomsko pitanje koje svaka država ozbiljno mora da uzme u razmatranje.

Ministarka Miščević je na panelu "Ekonomski troškovi isključenja" u organizaciji Svetske banke, na kome se razgovaralo o ekonomskim troškovima zbog isključenosti LGBTQ+ na tržištu rada u Srbiji podsetila da je i uključivanje žena u tržište rada u jednom momentu bilo pitanje inkluzije.

"Na tome smo naučili da, uključiti sve stanovnike države u proizvodnju i razvoj države samo donosi korist", istakla je Miščević.

U procesu evropskih integracija pitanje prava zaštite svake manjine, prema rečima Miščević, ima svoje mesto u pregovorima i ne samo za članstvo u EU već i od prvog momenta naših razgovora za članstvo u Savetu Evrope.

"Kao što izveštaj vrlo lepo konstatuje, pravo je okvir koji postoji u Srbiji i koji je na jako visokom nivou. Stvar koja je problem za svaku državu je dobra implementacija; implementirati se može na jedan ili drugi način, a ono o čemu mi govorimo je implementacija koja donosi 'trek rekord'", rekla je Miščević.

Objasnila je da izraz 'trek rekord', za koji i dalje ne postoji prevod na srpski jezik, podrazumeva da se na osnovu prava koje je kodifikovano u domaćem pravu može u potpunosti zaštititi svoje pravo pred sudovima do poslednje instance.

"Ako svedemo na najkonkretnije, na pitanje inkluzije, to znači zabrana diskriminacije na radu za LGBTQ+ koje mi vidimo na osnovu izveštaja koje Poverenik za zaštitu ravnopravnosti predstavlja Skupštini, to je taj 'trek rekord'", dodatno je objasnila Miščević.

Miščević je govoreći o Izveštaju koji je predstavljen na današnjem panelu, objasnila da je Izveštaj pisan na osnovu Izveštaja Agencije za osnovna prava iz 2019. godine i paralelno upoređivan sa našim izveštajima do 2021. godine i dodala da je od tada do danas došlo do promene.

"Usvojen je veliki broj zakona, Zakon o zaštiti od diskriminacije kao i Strategija i Akcioni plan koji to prate, ali je sada stvar u dobroj implementaciji", rekla je Miščević.

Napomenula je da je pitanje zaštite ljudskih prava, posebno prava manjina obaveza koju je država Srbija preuzela da će poštovati, braniti građane bez obzira da li su manjina, koje su rase i pola zato što je poštovanje ljudskih prava osnova funkcionisanja svakog demokratskog društva danas u svetu.

"Podsetiću da je zaštita od diskriminacije na radnom mestu jedino pravo zapisano u osnovnim ugovorima EU od 1951. godine do sad i ono se sada samo širi i na nove grupe te smo došli do nove grupe čija su prava na rad najugroženija, a to je LGBTQ+", rekla je ministarka.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti je, prema rečima Miščević, takođe novina, kao i Strategija koja se bavi prevencijom i procesuiranjem diskriminacije sa Akcionim planom koja je do perioda 2030. godine i koja je jedan od važnih i nosećih dokumenata i sastavni je deo dokumenata koji su u pripremi za Poglavlje 23.

"Stalnim razgovorima sa civilnim društvom, Nacionalnim konventom ali i kroz godišnje izveštaje koje podnosi Evropska komisija smo mogli videti da je prethodna godina donela napredak u ovom segmentu i kroz garancije za mlade koje jesu jedan od važnih elemenata", objasnila je Miščević.

Na osnovu izveštaja koji je sačinila Svetska banka, Srbija je učinila značajan napredak u zaštiti ljudskih prava LGBTQ+ osoba, ali podaci pokazuju da su oni i dalje među najmarginalizovanijim grupama u zemlji, često lišeni svojih osnovnih prava kao što su pravo na život, slobodu, bezbednost ili jednakost pred zakonom.