Tomislav Žigmanov: Kulturu sećanja moramo negovati neprekidno

BEOGRAD - U okviru programa "75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“ i uoči Međunarodnog dana ljudskih prava (10. decembar), Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo je u Etnografskom muzeju panel diskusije i izložbu pod naslovom „Kultura ljudskih prava i kultura sećanja: Hilda Dajč – simbol i inspiracija“.

Događaj je organizovan u saradnji sa udruženjem Terraforming i uz podršku Etnografskog muzeja i ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo.

Otvarajući skup, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov je naglasio da je Ministarstvo svoje aktivnosti ove godine posebno posvetilo podsećanju i obeležavanju velikog jubileja – 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, apostrofirajući značaj jubileja jednog od najvažnijih dokumenata u novijoj istoriji kada su u pitanju ljudska prava i ljudsko dostojanstvo.

Znajući da je usvajanje Povelje Ujedinjenih nacija, a potom i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, bio odgovor čovečanstva na sve užase Drugog svetskog rata, jasno je zašto je jedan od događaja morao biti posvećen sećanju na žrtve, rekao je on.

Žigmanov je naglasio da je sećanje na svirepost stradanja nedužnih, koje je nezamislivo ljudskom umu i ljudskoj duši, jedini način da ne dozvolimo, ne samo da se takvi zločini nikada ne ponove, već i da opominjemo da se svirepost nije desila preko noći.

Njoj su prethodili govor mržnje, netrpeljivost, diskriminacija, šovinizam i ksenofobija. Jevreji, Srbi i Romi su podneli najveće žrtve samo zbog svoje nacionalnosti. Zbog toga nas sećanje na žrtve opominje da se moramo boriti i protiv ovakvih negativnih društvenih pojava, rekao je on.

"U kulturi sećanja, moramo biti svesni činjenice da su ljudi stradali zbog svoje nacionalne pripadnosti, ali moramo uvek imati na umu da je svaki čovek jedinstvena, unikatna tvorevina i zato je svaka žrtva prevelika, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Kulturu sećanja moramo negovati neprekidno, moramo je prenositi na mlađe naraštaje, jer ako je izgubimo, osuđeni smo da izgubimo ono što nas kao čovečanstvo definiše, a to je humanost, solidarnost, poštovanje i ljubav prema bližnjem", naglasio je Žigmanov.

Među uvodničarima govorili su državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova i šef Delegacije Srbije u Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust – IHRA Goran Aleksić, v.d. pomoćnice ministarke kulture Danijela Vanušić, direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić, direktor Etnografskog muzeja Marko Krstić i iz udruženja Terraforming Miško Stanišić.

Na panelima koji su usledili govorila je ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad koja je istakla značaj sećanja na zločine iz Drugog svetskog rata kako se oni ne bi više nikad ponovili.

Ladislav Trajer, zamenik predsednika Saveza jevrejskih opština govorio je o dramatičnom porastu antisemitizma u svetu od početka novih sukoba na Bliskom Istoku, dok je Zlatomir Jovanović, književnik i član Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine podvukao da treba više da se govori o stradanju Roma i njihove celokupne kulture u Drugom svetskom ratu.

U drugom panelu o kulturi sećanja na žrtve holokausta i Drugog svetskog rata govorili su Marko Terzić, iz Spomen-parka „Kragujevački oktobar“, prof. dr Dragana Stojanović, profesorka Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu, Asja Drača iz Memorijalnog centra „Staro sajmište“ i Maja Kaskinov, profesorka filozofije 14. beogradske gimnazije i predstavnica NVO „Edukacija za 21. vek“ iz Beograda.

Panele je pratila postavka izložbe u znak sećanja na hrabru Hildu Dajč koja je u decembru 1941. godine dobrovoljno otišla u logor Sajmište da pomogne kao medicinska sestra.

Stradala je 1942, a iz logora je napisala četiri pisma, koja su ostala kao svedočanstvo na užase logora na Sajmištu.