Ministarstvo za ljudska i manjinska prava: Srbija neguje sećanje na Holokaust

BEOGRAD - Srbija je predana negovanju kulture sećanja na užas Holokausta, iskazivanja pijeteta stradalim nevinim žrtvama, te borbi protiv verske i nacionalne mržnje i svakog oblika nasilja, saopšteno je danas iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta 27. januar, ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1. novembra 2005. godine, a obeležava se na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti za Jevreje, Rome i druge narode u Drugom svetskom ratu u Evropi.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov izjavio je da sećanje na nedužne ljude, koji su ubijani i nad kojima je sproveden genocid samo zato što su druge nacije i vere, kao žrtve najtežeg oblika diskriminacije, treba da bude opomena i obaveza svih nas da se svakodnevno zauzeto borimo da se ovakvi zločini nikade ne zaborave.

Žigmanov je istakao da je dužnost i obaveza svih nas kao odgovornih članova društva da pokolenjima osiguramo budućnost u kojoj vladaju mir, tolerancija, razumevanje i prihvatanje različitosti i da se borimo protiv govora i zločina iz mržnje, predrasuda, svakog oblika diskriminacije i netolerancije na različitost.

Kako je naveo, tom vrednosnom okviru i takvim nastojanjima Vlada Republike Srbije će i dalje biti predano posvećena.

Kao jednu od potvrda takvog zalaganja, Žigmanov je ukazao da je Vlada Republike Srbije, u cilju borbe protiv govora mržnje, pre četiri godine usvojila Radnu definiciju antisemitizma, koju je dao Komitet za antisemitizam i poricanje Holokausta Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA).

U kontekstu pravičnog rešavanja učinjene nepravde, uključujući nasilje i diskriminaciju verskih manjina, a u skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih naslednika, Žigmanov je istakao da se Savezu jevrejskih opština, počev od januara 2017. godine do 2042. godine, opredeljuju sredstva u iznosu od 950.000 evra na godišnjem nivou.

Iz ministarstva posećaju da i preživeli potomci žrtava Holokausta koji sada žive u Srbiji i Izraelu godinama ostvaruju svoja prava pred Agencijom za restituciju.

Dodali su da je osnivanjem ustanove kulture Memorijalni centar "Staro sajmište" i početkom radova na obnovi ovog stratišta, nakon više decenija, Srbija pokazala da je posvećena negovanju kulture sećanja na žrtve nacističkih koncentracionih logora Jevrejskog prolaznog logora Beograd - Topovske šupe i logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, Jevrejskog logora Zemun i Prihvatnog logora Zemun.

Kako navode iz ministarstva, zahvaljujući inicijativi predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića učinjen je istorijski iskorak da se donošenjem Zakona o Memorijalnom centru i osnivanju ustanova kulture, Staro sajmište učvrsti u našem kolektivnom sećanju i vremenu i oda dužno poštovanje svim žrtvama.

U prethodnom periodu je dosta urađeno na radovima na rehabilitaciji logorskog prostora i logorskih zgrada koje se u njemu nalaze.

Rehabilitacija ikoničkog imidža logora na Sajmištu, Centralne kule, treba da bude uskoro završena, a u njoj će biti instalirana prva stalna izložba Memorijalnog centra posvećena logoru na Sajmištu.

Sredstvima iz budžeta Republike Srbije kontinuirano se podržava realizacija projekata i programa kojima se prenose sećanja na žrtve Holokausta, genocida i zločina protiv čovečnosti tokom Drugog svetskog rata koji su počinjeni mad Srbima, Romima i Jevrejima.

Usvajanjem Zakona o muzejskoj delatnosti u oktobru 2021. godine, Muzej žrtava genocida je postao matični muzej u Republici Srbiji za negovanje kulture sećanja na žrtve genocida i holokausta, time i jedinstvena i referentna ustanova kulture ne samo na području Republike Srbije, već i čitave jugoistočne Evrope.

Ministarstvo podržava inicijative kojima su u sistem obrazovanja uvode učenja o Holokaustu i obeležavanja sećanja na žrtve Holokausta, kao i učenje o genocidu počinjenom nad Srbima i Romima imajući u vidu značaj obrazovanja u očuvanju kulture sećanja na žrtve najtežih oblika povrede ljudskih prava i dostojanstva, kao i borbi protiv diskriminacije.