Đukić Dejanović: Na temeljima učenja Svetog Save čuvamo i gradimo naš identitet

BEOGRAD - Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je večeras na Svetosavskoj akademiji da danas slavimo temelje srpskog obrazovanja, pisemnosti, tradicije i duhovnog idenititeta, i da na tim temeljima treba da gradimo budućnost za nove generacije.

Ona je naglasila da se danas prisećamo i nevino stradale dece u majskim tragedijama, koja više nikada ne sme da se dogodi i koja je zauvek promenila živote svih nas.

Đukić-Dejanović je rekla da joj je čast što može da poželi dobrodošlicu na tradicionalnu Svetosavsku akademiju Ministarstva prosvete i da svim prosvetnim radnicima, đacima i studentima, ali i celom srpskom narodu čestita školsku slavu Savindan.

"Savindan jeste dan koji nazivamo školskom slavom, danom kada obeležavamo školsku slavu, prosvetiteljstvo i pismenost, dižući na pijedestal obrazovanja i važnost obrazovanja dece i odraslih. Taj dan, 27. januar, za svakog od nas biće večno poseban, jer slavimo život i dela jednog posebnog čoveka, princa Rastka, našeg Svetog Save. Delatnost Svetog Save bila je od ogromnog značaja za srpsku državu i društvo na više polja", rekla je ministarka.

Ona je dodala da je Sveti Sava jedna duhovna vertikala uspostavljanja i očuvanja srpskog nacionalnog i državnog identiteta koju je uspostavio i koja se održava sve do danas.

"Svojim prvim velikim delom koji je izveo sa svojim ocem Monahom Simeonom osnivanjem srpskog Svetogorskog manastira Hilandara, Srbi su postali zastupljeni u zemlji pravoslavnog monaštva, de su svoje manastire pored Grka već imali Bugari, Rusi. Negovim diplomatskim misijama pomogao je bratu Velikom Županu i kralju Stefanu Prvovenčanu da prebrodi mnoga iskušenja sa kojima se suočavao. Zahvaljujući svojoj diplomatskoj veštini i insistiranju cara Teodora Prvog, upravo Sava je postavljen za Prvog srpskog arhiepiskopa. Novoosnovana arhiepiskopija obuhvatila je teritoriju čitove srpske države, čime su se povezale teritorije sa različitim političkim tradicijama u jednu celinu", rekla je ministrka.

Sveti Sava dao ključni doprinos u utemeljenju obrazovnog rada u Srpskoj državi, rekla je ona i dodala da je bio i začetnik osamostaljivanja srpske književnosti sa njegovim žitijem Svetog Simeona i službom Svetom Simeonu.

Đukić Dejanović je dodala da je širenjem mreže episkopija i parohija svakako doprineo da crkva osnaži.

Svestrana delatnost prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save bitno je odredila dalje u istoriju srpskog naroda.

"U više od osam vekova trajanja srpskog prosvetiteljstva, srpski narodi i Srbija iznedrili su brojne umne ličnosti koje su svojim radom i delom nastavile putem koji je trasirao Rastko Nemanjić. Domentijan, Teodosije Hilandarac, Monahinja Jefimija, despot Stefan Lazarević, Zaharije Orfelin, Jovan Rajić, Dositej Obradović, Veliki Vuk Stefanović Karadžić, Petar II Petrović Njegoš, nakon Svetog Save vekovima su širili njegove plemenite prosvetiteljske i svetiteljske ideje, između ostalog i ono otvorenosti prema drugom i drugačijem", rekla je Istovremeno, svi oni su dali značajan doprinos razvoju i unapređenju srpske države", rekla je Đukić Dejanović.

Ona je dodala da se danas prosvetni radnici na temeljima Svetog Save rade i u vremenu raznih iskušenja svojim veštinama i ljubavlju bore se da svako dete ostvari svoje pravovremeno obrazovanje, da se njima istraže talente, potrebe i želje i iste podhrane.

"Obrazovanje jeste ono najvažnije što može da se da detetu. Znanjem ono može osvojiti svet, prevazići izazove i ostvariti ličnu sreću. Ali danas više ne možemo govoriti o obrazovanju kao samo jednoj jedinici uspeha. Ono je u neraskidivoj vezi trojstva potrebno za srećno i zdravo dete, nastavnik dete porodica. Zato je danas, možda više nego pre, potrebno naglasiti vaspitnu ulogu i porodice i škole. Vaspitanjem se prenose najbolje vrednosti nekog društva i ono mora da počiva na afirmaciji mira, čovečnosti, ljudskosti", rekla je Đukić-Dejanović.

Tradicija i progres su dva suštinska elementa ljudske kulture, dodala je ministrka i rekla da bez svetosavske tradicije i kosovskog zaveta, a iz novijeg vremena i antifašizma, ne bi bilo ni našeg narodnog identiteta.

Dete se, kako je naglasila, obrazovanjem priprema da se kada dovoljno stasa izbori za svoje mesto pod suncem.

''Vaspitanje je uslov ne samo kvalitetnog obrazovanja, već i izgradnja stabilnog i zrelog čoveka i zato ga nikako ne treba zanemarivati, već je naprotiv kroz vaspitnu funkciju afirmisati vrednosti zajednice, što je u suštini proces socijalizacije", naglasila je ministarka.

Ona je istakla da je važno da nikad ne zaboravimo da težimo da budemo bolji, zbog budućih generacija, ali i zbog nas samih.

"Godina 2023. ostavila je neizbrisiv bol večno prisutan u svakom od nas. Svakog dana koji zaslužujemo da doživimo, svakim udahom koji zaslužujemo da osetimo, da se nazovemo živim, moramo se truditi da svakim našim postupkom se tragedije više nikada i nigde ne dese", rekla je ministarka.