Ministarstvo: Zaštitnik građana imao dva predstavnika u radnoj grupi za zakon

BEOGRAD - Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog reagovalo je danas na najavu Zaštitnika građana Zorana Pašalića o pokretanju postupka ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno senzitivnog jezika i tom prilikom istaklo da je prilikom izrade Nacrta Zakona, Zaštitnik građana imao dva predstavnika u Posebnoj radnoj grupi i da se oni nisu usprotivili odredbi o rodno osetljivom jeziku.

Ministarstvo naglašava da predstavnici zaštitnika građana takođe ni u jednom trenutku nisu doveli u pitanje, niti preneli negativan stav Pašalića o uvođenju ove odredbe, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Ministarstvo je informisalo javnost 3. februara 2021. godine preko portala Euprava da otpočinje rad na pripremi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti i pozvalo sve zainteresovane strane da do 20. februara 2021. godine učestvuju u javnim konsultacijama.

Dodaju da je prilog Zaštitnika građana tokom javnih konsultacija, kao jednog od učesnika, dostupan je i na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, i da u njemu nisu iznete sumnje o protivustavnom sadržaju teksta zakona.

Takođe su, kako navode da su, na osnovu Zaključka nadležnog odbora Vlade, organizovali Javnu raspravu o Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti kada su svi učesnici pozvani da u periodu od 26. februara do 17. marta dostave predloge, sugestije, inicijative i komentare na tekst Nacrta zakona, a da je u naznačenom periodu svoj prilog je dostavio i predstavnik Zaštitnika građana.

Ni u ovom prilogu nisu bile sadržane primedbe da su odredbe o rodno osetljivom jeziku u Nacrtu zakona u suprotnosti sa Ustavom, navode u saopštenju.

Ističu da je u Mišljenju Zaštitnika građana na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, od 14. 4. 2021.godine, koji je potpisao Zoran Pašalić, posebno istaknut kvalitet teksta Nacrta zakona i njegovih rešenja.

Dodaju da je potrebno napomenuti da je Ministarstvo odbilo predlog Zaštitnika građana da se u finalnu verziju teksta unese i pojam „rodni identitet“, na čemu je Zaštitnik građana u pomenutom mišljenju najviše insistirao, a da neustavnosti odredbi o rodno osetljivom jeziku u Nacrtu zakona u pomenutom Mišljenju Zaštitnika građana nije bilo ni reči.

Ministarstvo u saopštenju naglašava da prilikom procedure usvajanja Predloga Zakona o rodnoj ravnopravnosti u Narodnoj skupštini Zaštitnik građana nije iskoristio dodatnu mogućnost da dostavi amandmane na odredbe Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti, koje se odnose na rodno osetljiv jezik.

"Podsećamo da je Vlada Republike Srbije usvojila Predlog Zakona o rodnoj ravnopravnosti 22. aprila 2021. godine sa 14 glasova za i jedan protiv i uputila ga Narodnoj skupštini na usvajanje. Glasovima 163 narodnih poslanika za i 10 protiv, Narodna skupština usvojila je Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Zaštitnik građana se od tada nije oglašavao, a nije našao za shodno da to učini ni u 2023. godini, kada su se zahuktale diskusije u javnosti o primeni rodno osetljivog jezika, iako je inicijativa za uvođenje nediskriminativnog govora potekla iz ove institucije", navodi se u saopštenju Ministarstva.

Takođe podsećaju da je 2010. godine Zaštitnik građana objavio Uputstvo za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje.

Iz Ministarstva poručuju da Pašalić obavlja svoju funkciju u drugom mandatu, a jedna od njegovih nadležnosti je rodna ravnopravnost.

"Smatramo da je bilo dovoljno vremena da se upozna sa delokrugom svog rada i dokumentima koja izlaze iz njegove institucije, te da kao rukovodilac nezavisnog instituta doprinese unapređenju oblasti zaštite prava žena, a ne da im to pravo osporava", naveli su u saopštenju.

Pašalić je u sredu najavio je da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno senzitivnog jezika.