Bisenić: Evropski izbori između rata i mira

BEOGRAD - Evropski izbori treba da budu sredstvo koje bi omogućilo da se posle njih pojavi "naoružana Evropa", a u skladu s tim visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj ponovo je upozorio da mogućnost konvencionalnog rata visokog intenziteta u Evropi "više nije fantazija" i pozvao na izgradnju zajedničkog odbrambenog kapaciteta Evrope, navodi novinar Dragan Bisenić.

Borelj je naveo da se "vraćaju tradicionalni izvori sporova, kao što su pitanje teritorije, suverniteta i nacionalnog identiteta", uz nasilne sukobe i ukazao na sukobe u Ukrajini i Gazi, a Bisenić primećuje da je takvu krizu na Balkanu EU rešila na najgori mogućni način, kada je njen izbor iz 1990. bio uvod u rat na Balkanu i postavlja pitanje do čega će da dovede evropski izbor 16. aprila u Savetu Evrope.

 

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

 

Za dva meseca građani EU biraće novi Evropski parlament. "Jedina transnacionalna skupština na svetu direktno izabrana", kako se navodi u zvaničnim informacijama o izborima, tada će doneti zakone koji utiču na "sve oblasti života" u EU.

Do sada su evropski izbori posmatrani kao test za nacionalnu vladu i/ili merenje ravnoteže snaga između nacionalnih partija. U tom smislu, iako su sve zemlje postavile nadnacionalne teme u izborne agende, svuda je opstala sklonost da se provincijalizuje glasanje kojim se biraju evroposlanici iz Strazbura. Pandemija, invazija na Ukrajinu sa njenim direktnim i indirektnim posledicama, od miliona izbeglica do inflacije, rasta cena energenata i novih diplomatskih i bezbednosnih izazova dogodili su se u vreme posle prethodnih izbora 2019. Sve to je potpuno izmenilo okruženje i uslove u kojima se održavaju evropski izbori, a neki od njih ne idu u pravcu u kojem se evropska diližansa kretala do sada.

Francuski "Figaro" ocenjuje da se pre izbora 9. juna, pojavljuje nova podela između dve koncepcije Evrope: federalnom snu o svemoćnom centru suprotstavlja se suverenistički tabor koji sada veruje u "civilizovanu Evropu".

"Prvi koncept dolazi iz briselskog birokratskog centra i ubeđenih proevropskih elita: oni sanjaju o velikom federalnom skoku. Oni se više ne pretvaraju da poštuju nacionalni suverenitet; tretiraju ga kao da je nešto reakcionarno. Centar koristi svaku krizu kao izgovor da opravda pohod ka evropskom suverenitetu, bilo da je u pitanju kovid ili rat u Ukrajini. ... Na drugoj strani je 'suverenistički' tabor, koji je takođe evoluirao. Ona i dalje veruje u Evropu nacija, ali sada izgleda da je povezuje sa civilizovanom Evropom za koju se smatra da ima legitimno političko postojanje", ukazuje ovaj list.

De Golova Francuska je, inače, postojbina ideje o " Evropi nacija" za razliku od "Evrope države" koju favorizuje drugi evropski pol iz Berlina. Iz ovog dvojstva vode poreklo brojne evropske kontroverze i nesglasnosti.

Usvojene su brojne odluke koje su promenile prirodu političkog projekta EU za budućnost, a ovog puta političkim scenarijem dominiraju dramatični izbori koji se ne mogu odlagati. I svi su, barem, evropski. Nijedna partija ne može da ih ignoriše, osim ako ne odluči da sprovede mukotrpnu kampanju, koja nije u skladu sa očekivanjima i strepnjom javnog mnjenja i, stoga, sa malim izgledima za uspeh.

Evropski građani traže od lidera jasne odgovore o ratu i miru. Trenutak je odlučujući za Kijev. Ali to je slučaj i sa Evropskom unijom. Oni žele da znaju kako će evropska društva dalje sa Ukrajinom. Ko pristaje da šalje više oružja, a ko ne? Pitanje za evropske vlade, biće imaju li sredstva da podrže ukrajinski otpor do samog kraja? Šta će da se dogodi, ukoliko se zaustave isporuke oružja i pomoći?

U svakom slučaju, važnost i hitnost evropskih prioriteta širiće se čitavom izbornom kampanjom. Rat i mir, dakle, sa svime što podrazumeva. Da li će Evropa morati da se opremi za odbranu, čak i oružjem ako je potrebno? Trenutno nema finansijskih sredstava da se to uradi. Mogu li ona da se nađu? Gde i kako? Ili: mogu li evropske prestonice ponovo da pokrenu pregovore za mir? Sa kojim konkretnim predlozima? Može li Evropa bez NATO-a?

Evropski izbori treba da budu sredstvo koje bi omogućilo da se posle njih, pojavi "naoružana Evropa". U skladu s tim, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj nedavno je ponovo upozorio da mogućnost konvencionalnog rata visokog intenziteta u Evropi "više nije fantazija" i pozvao na izgradnju zajedničkog odbrambenog kapaciteta Evrope.

"Mislim da živimo veoma važan trenutak u procesu izgradnje Evrope jer se rat sigurno nazire na horizontu", rekao je Borelj. Ukazujući da je Evropa izgrađena na dihotomiji i da je ekonomska integracija prepuštena institucijama EU, a bezbednost NATO-u, Borelj je rekao da EU ne može više da se oslanja na ovu podelu.

"Rat u Ukrajini je brutalno otkrio svet onakvim kakav jeste, a ne kakav smo želeli da bude. To je svet obeležen ruskom pretnjom za EU u celini", upozorio je Borelj. Borelj je ocenio da se destabilizacija društava ne sprovodi se samo bombardovanjem, te je stoga najavio da će se na sledećim evropskim izborima videti kako će ruska destabilizacija da ugrozi evropsku demokratiju. " Ali izgledi, mogućnost konvencionalnog rata visokog intenziteta u Evropi više nije fantazija", rekao je Borelj.

Tako je drugi na listi vodeće nemačke populističke partije, Alternativa za Nemačku, Petar Bistron, već je optužen u javnosti od strane političkih protivnika da je dobio novac iz Rusije. Alternativa za Nemačku već dugo se smatra produženim instrumentom moskovskog uticaja na evropskom terenu i njen ubedljivi uspon smatra se pretnjom po sadašnje stanje odnosa među evropskim političkim strankama. Bistron je, inače, predsednik Odbora za spoljnu politiku svoje partije i našoj javnosti poznat je kao neko ko je pristalica odbrane prava Srba na Kosovu.

Evropski predstavnik za spoljnu politiku smatra da EU danas ulazi u treći momenat svoje izgradnje. Prvi je bio 1957. godine: zajedničko tržište sa ograničenim brojem evropskih javnih politika. Drugi je bilo ubrzanje ekonomske integracije kroz jedinstveno tržište i jedinstvenu valutu. A treći je počela ratom u Ukrajini, koji će dovesti do rađanja snažnog evropskog stuba bezbednosti i odbrane, poručio je Borelj. Drugim rečima, EU bi od mirotvornog projekta, trebalo da postane "prorok s mačem".

Borelj je naveo da se "vraćaju tradicionalni izvori sporova, kao što su pitanje teritorije, suverniteta i nacionalnog identiteta, uz nasilne sukobe i ukazao na sukobe u Ukrajini i Gazi". On, međutim, nije morao da čeka 30 godina pre nego što bi Evropska unija to primetila, budući da je takvu krizu imala na Balkanu koju je upravo Evropska unija rešila na najgori mogućni način, stvarajući pretpostavke za sukobe i izvore novih sukoba koji traju do danas.

Isti izazov prema Balkanu i danas stoji pred evropskim telima. Već za dva dana sprema se rasprava i glasanje u Savetu Evrope koje će imati uticaja na shvatanje teritorije i države u Evropi. I koje će, po svemu sudeći, ponoviti model iz 90-ih. Evropski izbor iz 1990. bio je uvod u rat na Balkanu. A do čega će da dovede evropski izbor 16. aprila?

Pitanja teritorija, suvereniteta i nacionalnog identiteta, kada je reč o Srbiji, kako je zapazio visoki predstavnik, imaju savremenu važnost za današnju i buduću Evropu. Zbog toga je teško na dva puta isto pitanje dati dva različita odgovora, jedan za Srbiju, a drugi za Ukrajinu.

Projekat evropskih integracija izgubio je zamah u proleće 2005. godine, kada su holandski i francuski referendumi onemogućili evropski ustav. Čini se da su pandemija 2020-21. i energetska kriza 2022. vratile poverenje u proevropljane i stav da zajedno još uvek mogu da postignu nezamislive rezultate na nacionalnom nivou.

"Proevropljani", zato sada vide priliku za novi "veliki skok" koji se razvija zajedno sa najozbiljnijim krizama.

Oni, poput Borelja, tvrde da upravo sada evropska politika ima istorijsku priliku da povrati inicijativu kao što se dogodilo u "najkreativnijem petogodišnjem periodu njenog postojanja": 1999-2004, uvođenjem evra, izradom prave ustavne povelje, velikim proširenjem ka istoku. Bilo je to vreme komsija kojoj je na čelu bio bivši italijanski premijer Romano Prodi. Prodi je istinski najviše učinio za postavljanje integracije zapadnobalkanskih država u EU na dnevni red briselskih institucije. Za njegovo, relativno kratko vreme, napravljen je veoma snažan zalet koji, na žalost, nije dobila adekvatnu snagu i ubrzanje u mandatu sledeće komisije Hoze Manuela Baroza.

Tvrdi „proevropljani“ veruju da bi današnji dnevni red mogao biti podjednako revolucionaran. Većina evropskih zemalja može da uspostavi saradnju sa Sjedinjenim Državama, predstavljajući je zajedničkom linijom na vojnom nivou (odbrana NATO i EU), ekonomskom nivou (dužnosti ili otvaranje tržišta), industrijskom nivou (konkurencija ili podsticaji za saradnju). ), očekujući i ne trpeći zbog eventualnog povratka Donalda Trampa u Belu kuću. Štaviše, oni tvrde Evropska unija može da uspostavi perimetar ekonomskih i trgovinskih odnosa sa Kinom, ne čekajući naznake iz Vašingtona.

Borelj kaže da su Evropljani "zamišljali da su okruženi prstenom prijatelja nakon pada Berlinskog zida" i da se sada "ovaj svet zamenjuje vatrenim prstenom oko nas". Od nestabilnosti od Sahela do Bliskog istoka, do Kavkaza i Baltika. Da ne gledam drugde u Africi. Oko nas je zaista vatreni prsten", zabeležio je ispravno Borelj. On samo pri tome nije rekao koja je uloga i kakva je odgovornost Evrope za to. Naravno, pobednici nemaju odgovornost. Njima pripada samo pobeda koja zaboravlja i prekriva sve.

Sećam se da je 24. marta 1999. na dan početka bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije, Peter Handke napisao da je od toga datuma deo te Jugoslavije postali Helsinki, Madrid, Alžir, Dar es Salam (Kuća mira), Jerusalim, Jerihon, Bagdad, "pa čak i London, Pariz, Brisel i Vašington".

Hteo je da kaže da razlomljena i nasilna sudbina te zemlje, čeka i ove prestonice. Za neke od njih ovo proročanstvo je već ispunjeno, za neke se ispunjava. Već nedelju dana svi se pitaju hoće li na Bliskom istoku da započne novi svetski rat i šta će se desiti kada Iran napadne Izrael? Još uvek ima dovoljno smirenosti i odgovornosti da se ne dogodi ništa krupno, ali i dovoljno preplašenosti koja se pita do kada će to da traje? Za Evropu okruženim "vatrenim prstenom" pitanje stoga je da li želi da skoči u njega?

"To ne znači reći da je rat neminovan i da će početi sutra. Ali moramo da nateramo građane EU da shvate da američki kišobran koji nas je štitio tokom Hladnog rata i posle njega, možda neće sve vreme biti otvoren”, rekao je Borelj.