Naučnici: Emisija ugljen-dioksida iz sagorevanja fosilnih goriva 2023. godine je rekordna

DUBAI - Emisija ugljen-dioksida iz sagorevanja fosilnih goriva u svetu biće rekordna ove godine, što će negativno uticati na klimatske promene i podstaći destruktivnije ekstremne vremenske prilike, saopštili su naučnici.

Očekuje se da će države emitovati ukupno 36,8 milijardi tona ugljen-dioksida (CO2) iz fosilnih goriva 2023. godine, što je povećanje od 1,1 odsto u odnosu na prošlu godinu, zaključuje se u izveštaju naučnika "Globalni budžet ugljenika", objavljenom tokom samita COP28, prenosi Rojters.

Kada se uračunaju emisije iz korišćenja zemljišta, globalna emisija CO2 ove godine je procenjena na ukupno 40,9 milijardi tona, navodi se u izveštaju u čijoj je izradi učestvovalo više od 90 institucija, uključujući Univerzitet Ekseter.

Emisije iz uglja, nafte i gasa su porasle, zahvaljujući Indiji i Kini.

Kineski rast je uzrokovan ponovnim otvaranjem njene ekonomije nakon završetka epidemije covid-19, dok je indijski rezultat rasta potražnje za električnom energijom brže od razvoja kapaciteta obnovljive energije u zemlji, zbog čega se fosilnim gorivima nadoknađuje manjak,navodi Rojters.

Godišnja kretanja emisija udaljavaju svet od sprečavanja globalnog zagrevanja, prelaskom povećana temperature za 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko vreme.

"U ovom trenutku izgleda neizbežno da ćemo premašiti cilj od 1,5 stepeni Celzijusa iz Pariskog sporazuma“, saopštio je profesor sa Univerzieta Ekseter Pjer Fridlingštajn, koji je vodio istraživanje.

Države su se u Pariskom sporazumu iz 2015. složile da održavaju zagrevanje znatno ispod 2C i postavile cilj na 1,5C.

Naučnici su saopštili da bi globalno zagrevanje više od 1,5C izazvalo ozbiljnije i nepovratne uticaje, uključujući fatalne toplotne talase, katastrofalne poplave i uništenje koralnih grebena.

Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC) saopštio je da svetske emisije moraju pasti za 43 odsto do 2030. godine, kako bi se zadržala granica od povećanja temperature za 1,5 stepeni.

Umesto toga, emisije su rasle poslednjih godina,a pandemija kovid-19 izazvala je kratak silazni trend, dok su sad emisije ponovo do 1,4 odsto iznad tog nivoa, prenosi Rojters.