Macura: Srbija ispunjava međunarodne standarde o rodnoj ravnopravnosti

ŽENEVA - Ministarka bez portfelja zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura izjavila je danas da Srbija ispunjava međunarodne standarde u oblasti rodne ravnopravnosti i ide u dobrom pravcu kada je u pitanju razvijanje i zaštita ženskih prava.

Macura je na Regionalnom sastanku u Ženevi koji su oranizovali Evropska komisija, UN za Evropu i "UN Women", posvećenom Pekinškoj deklaraciji o rodnoj ravnopravnosti rekla da Srbija kontinuirano radi u toj oblasti, saopšteno je iz Ministarstva za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena.

"Kontinuirano radimo na unapređenju kvaliteta života svih žena i devojčica, kao i na ostvarivanju jednakih prava i jednakih mogućnosti u svim oblastima života", rekla je Macura.

Ona je podsetila da je naša zemlja usvojila nove zakone, kao institucionalne odgovore na nasilje nad ženama, kao i da je uradila mnogo više od učešća žena na važnim političkim funkcijama.

"Srbija ima prednost u odnosu na zemlje u regionu, uključujući i države članice EU. Imali smo premijerku u poslednja tri mandata, predsednice parlamenta bile su žene u nekoliko navrata, kao i guvernerka Narodne banke, predsednica Ustavnog suda i predsednica Vrhovnog suda. Srbija objavljuje i Indeks rodne ravnopravnosti, koji je objavljen 2021. godine, kada je iznosio 58 procentnih poena, dok je za EU za 2022. godinu iznosio 68,6 poena", navela je ministarka.

Govoreći o političkom osnaživanju žena, Macura je istakla da je u toj oblasti zabeležen najveći napredak i to uvođenjem obaveznih kvota za učešće manje zastupljenog pola, na svim nivoima skupština, kao i da žene u našoj Narodnoj skupštini čine 36 odsto poslanika, dok žene čine većinu zaposlenih u pravosuđu i državnoj upravi, dodaje se u saopštenju.

Macura je podsetila i na kršenje ljudskih prava na području Kosova i Metohije u srpskim i nealbanskim sredinama, što je za posledicu imalo i značajan pad novorođenčadi, broj novoupisanjih đaka u škole gde većinu čine predstavnici srpskog i drugih nealbanskih naroda.

Ona se osvrnula i na rodno odgovorno budžetiranje i mogućnostima koje Vlada Srbije nudi ženama preduzetnicama, ženama na selu i porodicama širom zemlje.