Osam članica EU zahteva ograničavanje migracija, Orban za ograde na granicama

BUDIMPEŠTA - Ograde na granicama štite čitav kontinent od ilegalnih migracija, pa bi Evropska unija trebalo da finansira njihovu izgradnju i na drugim mestima, izjavio je danas mađarski premijer Viktor Orban, uoči ovonedeljnog samita u Briselu, a istovremeno je osam vlada EU zatražilo radikalnu reformu sistema azila u bloku i strožije ograničavanje neregularnih migracija.

Lideri 27 zemalja članica EU razmatraće na samitu upravo mere protiv neregularne migracije, nakon što su Austrija i Holandija pokrenule pitanje sve većeg broja neregulisanih ulazaka u EU, kojih je u 2022. godini prijavljeno ukupno 330.000, što je skok od 64 odsto u odnosu na godinu ranije, preneo je portal Euroaktiv.

Orban je današnjom izjavom oživeo ideju koja je dugo smatrana neprihvatljivom na evropskom nivou.

Države EU podeljene su u stavovima o prihvatanju migranata i godinama se fokusiraju na ojačavanje spoljašnjih granica kako bi sprečili ljude da ulaze nezvaničnim i često smrtonosnim rutama.

Vlade Danske, Litvanije, Letonije, Estonije, Slovačke, Grčke, Malte i Austrije su u pismu Evropskoj komisiji i šefovima Evropskog saveta naveli da je vreme "za stvaranje usaglašenog okvira za azil sa EU za upravljanje svim relevantnim migracionim rutama".

Potpisnici su pozvali na strožiju i efikasniju kontrolu granica, kao i na jačanje politike o repatrijaciji i sporazumima sa trećim zemljama, a upozoravaju da trenutni nedostatak povratka migranata predstavlja faktor privlačenja za neregularnu migraciju.

Sličnih tačaka dotakla se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u pismu upućenom državama članicama 26. januara, fokusirajući se na borbu protiv trgovaca migrantima kroz povećanje povratka migranata, sporazume sa trećim zemljama i ubrzanje pregovora o Paktu EU o migracijama i azilu.

Fon der Lajen do sada je odbijala da finansira izgradnju "zidova" ili "ograda od bodljikave žice", iako EK nudi novac za fizičku infrastrukturu na granicama kao što je oprema za nadzor.

Poljska, Mađarska i Slovenija podigle su ograde kako bi izbeglice i migrante sprečile da uđu, ali je Evropska komisija, koja upravlja zajedničkim budžetom bloka, do ovog momenta odbijala da plati izgradnju takvih ograda.

EK navodi i da je podizanje pomenutih barijera u neskladu sa liberalnim demokratskim vrednostima i ljudskim pravima.

Podela među zemljama članica po ovom pitanju znači da će postizanje ujednačene politike o migracijama i azilu uoči evropskih izbora 2024. biti veliki izazov.

Evropa je prihvatila više miliona ljudi koji beže od rata u Ukrajini, ali pokušava da vrati više njih sa Srednjeg Istoka, iz Severne Afrike i Južne Azije.

Najviše ljudi u prošloj godini došlo je iz Sirije, Avganistana i Tunisa, a EU navodi da će samo trećina njih dobiti azil dok će ostali biti vraćeni u zemlje porekla.

Grupe za zaštitu ljudskih prava kritikuju sve restriktivniji pristup Evropske unije kada je o migraciji reč i nazivaju ga nehumanim i protivzakonitim, dok drugi kritičari smatraju da EU na ovaj način pokušava da se dodvori desno orijentisanim glasačima, ne uzimajući u obzir krizu tržišta rada zbog sve starije populacije u Evropi.