Fon der Lajen: Moramo hitno ponovo da naoružamo Evropu; Košta: Nastavljamo rad na mirovnom planu za Ukrajinu

LONDON - Moramo hitno da ponovo naoružamo Evropu, izjavila je danas predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, jedna od prvih evropskih zvaničnica koja je iznela reakciju nakon završetka samita o Ukrajini u Londonu.

Ona je rekla da su lideri imali "dobru i iskrenu diskusiju", razmatrajući šta je potrebno da se Ukrajini obezbedi snažna pozicija.

Prema njenim rečima, Ukrajini su potrebne "sveobuhvatne bezbednosne garancije", koje bi podržavale njene ekonomske i vojne pozicije, preneo je Gardijan.

Fon der Lajen je naglasila da Evropa hitno mora ponovo da se naoruža i da će Evropska komisija predložiti plan o tome na Evropskom savetu 6. marta, jer, kako je istakla, "zaista moramo ozbiljno da pojačamo svoje napore"

"Sada je od najveće važnosti da se poveća ulaganje u odbranu na duži vremenski period. To je zbog sigurnosti Evropske unije, i potrebno je...u geostrateškom okruženju u kojem živimo, da se pripremimo za najgore i stoga je potrebno pojačati odbranu", kazala je ona.

Upitana o njenoj poruci za SAD, rekla je: "spremni smo, zajedno sa vama, da branimo demokratiju i princip da postoji vladavina prava, da ne možete vršiti invaziju...i maltretirati svog suseda ili ne možete silom da promenite granice".

''U našem je zajedničkom interesu d sprečimo buduće ratove''. dodala je Fon der Lajen.

Košta: Nastavljamo rad na mirovnom planu za Ukrajinu

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je danas da će članovi tog tela zajedno s evropskim partnerima tokom naredne sednice nastaviti rad na sledećim koracima o mirovnom planu za Ukrajinu.

''Evropska unija spremna je da radi sa svim evropskim partnerima i drugim saveznicima na planu za Ukrajinu koji će doneti dugotrajan i pravedan mir za ukrajinski narod'', rekao je Košta, nakon sastanka evropskih lidera i lidera drugih zemalja danas u Londonu, prenosi Gardijan.

On je istakao da je potrebno ''učiti iz prošlosti'', kako se ne bi ponovila ''iskustva iz Minska'', aludirajući na Sporazume iz Minska kojim je okončan sukob u Donbasu.

''Ne sme se ponoviti tragedija Avganistana, i potrebne su nam snažne sigurnosne garancije kako bi se mir održao'', rekao je Košta. 

Rute: Evropske zemlje intezivirale napore za potrošnju za odbranu i podršku Ukrajini

Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je danas posle samita o Ukrajini održanom danas u Londonu, da je to bio "veoma dobar sastanak" i da su evropske zemlje "intenzivirale" napore, kako u pogledu sopstvene potrošnje za odbranu, tako i u pogledu podrške Ukrajini.

On je rekao da su neke zemlje već javno saopštile da će povećati izdvajanja za odbranu i da ima sve razloge da veruje da će uslediti nove najave, preneo je Gardijan.

"Danas za stolom sam čuo nove najave i neću da vam ih saopštavam, jer bi to trebalo da urade (sami), ali ovo je bila veoma dobra vest da će više evropskih zemalja povećati potrošnju za odbranu", kazao je Rute.

On je napomenuo da još nema mirovnog sporazuma, ali da Evropa mora da se pripremi za taj trenutak i osigura da evropske zemlje budu spremne da pomognu sa bezbednosnim garancijama.

Rute je rekao da saveznici žele da "obezbede da Putin nikada, nikada više ne pokuša da napadne Ukrajinu", priznajući da "to znači da će Evropljani biti aktivni u Ukrajini, kako bi obezbedili da mir bude održiv i dugotrajan".

Šolc: Sastanak u Londonu potvrdio podršku Evrope Ukrajini

Odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas posle smaita o Ukrajini u Londonu da je sastanak bio "dragocen" i da je poslužio kao prilika da se ponovo potvrdi podrška Evrope Ukrajini kao "žrtvi ruske agresije".

On je rekao da je za Ukrajinu od ključne važnosti da bude u poziciji da pregovara o svojoj budućnosti, preneo je Gardijan.

Takođe je istakao da je od ključnog značaja da transatlantska saradnja.

Na pitanje zašto budući kancelar Fridrih Merc nije pozvan da mu se pridruži na samitu, odgovorio je da je da su njih dvojica u bliskom kontaktu.

U Londonu je završen samit o Ukrajini koji je trajao otprilike dva sata i na kome su prisustvovali predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i više od 10 evropskih lidera. 

Starmer: Pozajmićemo Ukrajini dodatnih 1,6 milijardi funti

Britanski premijer Kir Starmer najavio je danas da će Velika Britanija pozajmiti Ukrajini dodatnih 1,6 milijardi funti vojne pomoći (oko 1,9 milijardi evra), nakon što je u subotu rekao da će London Kijevu pozajmiti 2,2 milijardi funti (oko 2,6 milijardi evra).

Obraćajući se novinarima u Londonu nakon sastanka sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i brojnim evropskim liderima u bezbednosnim garancijama koje Evropa može da ponudi Kijevu u slučaju prekida vatre s Rusijom, on je rekao da će britanske pozajmice Ukrajini omogućiti da Kijev nabavi više od 5.000 raketa za vazdušnu odbranu.

''Rakete će biti proizvedene u Belfastu, što će dovesti do stvaranja novih poslova u našem briljantnom obrambenom sektoru'', rekao je Starmer, preneo je Gardijan. On je dodao da će to doprineti zaštiti kritične infrastrukture i osnažiti Ukrajinu.

''Moramo učiti iz grešaka u prošlosti. Ne možemo da prihvatimo slab dogovor poput onog iz Minska, koji Rusija može s lakoćom da prekrši'', rekao je on.

Starmer je istakao da je sinoć razgovarao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. ''Sinoć smo razgovarali. Neću iznositi detalje o tome, ali ne bih se uopšte ovime bavio kad ne bih verovao da možemo da zajedno napravimo iskorak, Ukrajina, Evropa, Britanija i SAD. Iskorak ka dugotrajnom miru'', rekao je Starmer. 

Meloni: Ključno je da se Zapad ne podeli zbog različitih stavova o Ukrajini

Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je danas, nakon samita evropskih lidera u Londonu, da je ključno da se osigura da se Zapad ne podeli zbog razlike u stavovima oko toga kako je najbolje rešiti krizu u Ukrajini.

Ona je pohvalila današnje razgovore, kao i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog zbog, kako je rekla, njegove ''racionalne analize'' nakon napetog sastanka sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Ona je rekla da još uvek nema jedinstvenog konkretnog plana za raspoređivanje mirovnih trupa u Ukrajini, već da postoje opštije ideje o kojima tek treba dalje da se razgovara, ali je potvrdila da nema planova za slanje italijanskih trupa u Ukrajinu, prenosi Gardijan.

Meloni istakla da je fokus na pronalaženju puta ka trajnom miru, pozivajući lidere da ''razmišljaju van okvira“ o potencijalnim transatlantskim rešenjima koja ne podrazumevaju nužno članstvo u NATO-u za Ukrajinu.

Ona je takođe izrazila svoj skepticizam u vezi sa idejom o evropskom nuklearnom kišobranu, jer je upozorila da bi to moglo da dovede do ''razdruživanja“ SAD.

Tusk: Sastanak u Londonu istorijski, održan u vreme velikog izazova za celu Evropu

Poljski premijer Donald Tusk ocenio je da je sastanak evropskih lidera u Londnu o Ukrajini bio "istorijski" jer se dogodio u vreme "velikog izazova za celu Evropu, ne samo za EU ​​i Ukrajinu".

On je rekao da "nema sumnje ko je agresor, a ko napadnut i ko je stavio Evropu na svoju stranu, ali je potvrdio da se govorilo o "preuzimanju veće odgovornosti" za finansiranje vojske i odbrane u evropskim zemaljama, preneo je Gardijan.

Tusk je ponovio da Poljska izdvaja najviše za odbranu u okviru NATO sa 4,7 odsto BDP-a i dodao da je srećan "što sve više zemalja ide dalje od reči i deklaracija... u povećanju izdvajanja". Takođe je odbacio sve sugestije o trajnom razdoru između Evrope i SAD, insistirajući da ne možemo da se dozvoli da se to dogodi.

"Srećom, svi bez izuzetka i bez obzira na bilo kakve emocije koje možemo da osećamo, želimo da naši transatlantski odnosi EU i SAD budu što jači“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, na sreću, svi, bez izuzetka i bez obzira na emocije koje mogu osećati, žele da transatlantski odnosi između EU i SAD budu što jači. 

Nema jedinstva u vezi sa oduzimanjem zamrznute ruske imovine na Zapadu

Donald Tusk otkrio je da na sastanku evropskih lidera u Londonu o Ukrajini nije bilo "jedinstva" u vezi sa oduzimanjem zamrznute ruske imovine na Zapadu, jer iako su svi lideri saglasni da je to dobra ideja, neke zemlje su "strahovale od posledica po evro ili bankarski sistem".

"Poljska se veoma snažno zalaže za to, ali, budimo realni, pošto nismo u evrozoni, naš glas u ovoj diskusiji neće biti odlučujući", rekao je on, preneo je Gardijan.

Tusk je insistirao na važnosti produženja sankcija EU protiv Rusije kada isteknu, uprkos pretnji Mađarske da će uložiti veto.

On je, takođe, govorio o potrebi da se predloži format u kome bi se Evropa, Turska i Kanada uključile u sastavljanje "konkretnog plana za pregovore" sa Rusijom.

"U ovom trenutku svi imamo osećaj da niko nema plan za to, a taj osećaj haosa, improvizovanog pristupa... ponekad izaziva emocije kakve smo videli u onom nepristojnom spektaklu u Vašingtonu pre nekoliko dana, koji bismo svi radije izbegli", rekao je Tusk.

Frederiksen: ''Ovde i sada'' nastaviti s vojnom pomoći Ukrajini

Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je danas da je potrebno nastaviti sa vojnom pomoći Ukrajini ''ovde i sada'' kako bi Kijev nastavio borbu protiv Rusije.

Ona je nakon sastanka lidera evropskih i drugih zemalja o pomoći Ukrajini ranije danas u Londonu izjavila da su započeti razgovori o bezbednosnim garancijama i da će se nastaviti u narednim nedeljama, prenosi Gardijan.

Frederiksen je navela da će njena vlada ostati otvorena prema ideji da danska vojska učestvuje u okviru mirovnih snaga u Ukrajini, ali takođe i upozorila da ''neće biti moguće čuvati svaki centimetar'' linije prekida vatre, i da je zbog toga potrebno pronaći i druge garancije.

Istakla je da su se lideri na samitu dogovorili o tri pitanja: jačanju Ukrajine ''koliko god je to moguće'' daljim snabdevanjem oružja, daljim slabljenjem Rusije putem ekonomskih sakcije, kao i naoružavanja evropskih zemalja.

''Evropsko jedinstvo je snažno. Zbog toga sam optimista'', rekla je ona. U Londonu je ranije danas održan samit o Ukrajini koji je trajao otprilike dva sata i na kome su prisustvovali predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i više od 10 evropskih lidera.

Jarlov: Zelenski bi trčao go kroz Njujork da bi spasao svoju zemlju

Predsednik komiteta za odbranu danskog parlamenta, Rasmus Jarlov, rekao je danas da je siguran da bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski bio spreman da trči go ulicama Njujorka ako bi se to od njega tražilo kako bi dobio bezbednosne garancije i spasao svoju zemlju.

Govoreći o tome šta je potrebno da se Ukrajina i Evropa vrate u pregovore sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, danski zvaničnik je rekao da ne sme biti govora o emocijama i ličnim sujetama, i tome ko će se dovoljno zahvaljivati, već šta je u interesu zapadnog sveta, prenosi Gardijan.

Jarlov je dodao da je američka administracija ''zavedena lažnim narativom'' da je Zelenski loš momak koji pokušava da iskoristi SAD, kao i da su Evropljani loši.  Danski zvaničnik je, međutim, upozorio da svaki mirovni sporazum bez bezbednosnih garancija za Ukrajinu nema nikakvu vrednost, pošto ruski lideri stalno krše obećanja i dogovore.

“Ne možemo imati situaciju u kojoj Rusima neće biti jasno stavljeno do znanja da će, ako ne zaustave svoj rat, biti zaustavljeni silom”, ukazao je Jarlov. On je takođe kritikovao neke evropske zemlje zbog toga što ne izdvajaju dovoljno za odbranu i ne daju svoj doprinos.

“Ako Evropa ustane i pomogne Ukrajini, onda će doći samo do jednog ishoda, a to će biti ukrajinska pobeda”, poručio je danski političar. On je zaključio da evropski lideri moraju prestati da pričaju i početi da daju novac, i odmah poslati oružje Kijevu.

Trudo: Sve opcije su na stolu po pitanju slanja mirovnih trupa u Ukrajinu

Kanadski premijer Džastin Trudo danas je izjavio da su sve opcije ''na stolu'' kada je u pitanju slanje mirovnih trupa u Ukrajinu.

''Kanada je razmotrila načine na koje može najbolje da pomogne i kao što sam rekao pre nekoliko dana, sve je na stolu. Razgovori o tome kako održati mir koji još nije uspostavljen, ali Kanada će biti tu i otvorena je da učini ono što je neophodno'', rekao je Trudo nakon sastanka sa evropskim liderima o Ukrajini u Londonu.

On je takođe pružio podršku ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom posle njegovog sastanka sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, i rekao da je bitno da se jasno izlože činjenice, prenosi Gardijan.

''Predsednik Zelenski je u petak u Ovalnom kabinetu istakao da je (ruski predsednik) Vladimir Putin lažov i zločinac i da mu se ne može verovati da će održati reč na bilo koji način, u obliku ili formi, jer je iznova i iznova pokazao da će prekršiti sve dogovore. Stojim uz Volodimira Zelenskog i stojim uz narod Ukrajine'', rekao je Trudo.

On je ukazao na rusku aneksiju Krima 2014. i početak rata u punom obimu 2022, rekavši da je Putin tada prekršio sporazum o primirju.