Štada: Prosečno zadovoljstvo zdravstvenim sistemom u Evropi iznosi 58 odsto

BAD VILBEL - Samo polovina Evropljana smatra da su njihovi zdravstveni sistemi pravedni u pogledu dostupnosti i usluga, dok u poređenju sa prethodnim godinama zadovoljstvo zdravstvenim sistemima sada prosečno iznosi 58 odsto (+2 odsto u odnosu na 2024.), pokazao je najnoviji Zdravstveni izveštaj za 2025. godinu Štada grupe, u kome se navodi i da je zadovoljstvo zdravstvenim sistemima stabilizovano.

Štada grupa navodi da Zdravstveni izveštaj nudi pouzdane uvide o relevantnim temama zdravstvene zaštite, i time podstiče debatu među ključnim zainteresovanim stranama u zdravstvu, uključujući i medije.

Ovogodišnji Izveštaj pokazuje da polovina ispitanika, odnosno 51 odsto, tvrdi da u njihovoj zemlji svi imaju jednaku dostupnost medicinskoj nezi i uslugama.

"Sa ovom tvrdnjom saglasno je čak 80 odsto Danaca, 72 odsto Španaca i 68 odsto Švajcaraca, dok sa druge strane svega 21 odsto Mađara, 28 odsto Bugara i 29 odsto Kazahstanaca deli mišljenje o svojim zdravstvenim sistemima. Pored toga, svega 15 odsto Evropljana ima potpuno poverenje u sposobnost svog zdravstvenog sistema da pruži odgovarajuću negu u slučaju ozbiljne bolesti", navodi se u izveštaju.

Kako se dalje navodi, najnovije istraživanje takođe pokazuje da Evropljani teže zdravom načinu života, ali da samo polovina u tome uspeva, dok se pored problema sa motivacijom ističe da ih u tome ometaju finansijski problemi, izazovi mentalnog zdravlja i ograničena dostupnost zdravstvene zaštite.

Uprkos tim izazovima, poverenje u zdravstvene radnike veoma je snažno, a prema podacima Štada grupe, izabrani lekari, njih 69 odsto i 58 odsto farmaceuta i dalje su među najpouzdanijim akterima u zdravstvu, daleko ispred Google-a, 20 odsto, veštačke inteligencije 15 odsto i onlajn zdravstvenih influensera 11 odsto, dok čak 65 odsto građana Srbije ukazuje poverenje zdravstvenim radnicima.

"Iako poverenje u veštačku inteligenciju još uvek nije široko rasprostranjeno, otvorenost prema ovoj tehnologiji konstantno raste. Danas, 39 odsto ljudi već može da zamisli da koristi veštačku inteligenciju za medicinske savete umesto odlaska kod lekara. Dodatnih 25 odsto ispitanika navodi da bi se mogli obratiti veštačkoj inteligenciji u budućnosti kada tehnologija bude dodatno unapređena. Na nivou Evrope, ljudi pretežno ističu poboljšanu dostupnost i pristupačnost kao ključne prednosti AI – za 49 odsto Evropljana ovo su ključni faktori", ističe se u izveštaju.

Takođe, dodaje se da njih 45 odsto smatra da veštačka inteligencija čini zdravstvenu zaštitu praktičnijom i vremenski efikasnijom, jer može smanjiti potrebu posetama lekaru zbog manjih zdravstvenih problema.

Kada je reč o pristupačnost, odnosno dostupnosti AI i obezbeđenje brzih odgovora, to su glavni razlozi njegovog korišćenja za 57 odsto Srba, Mađara 56 odsto, Čeha 55 odsto i Slovaka 54 odsto.

Međutim, lična interakcija ostaje glavni pokretač poverenja kada su u pitanju zdravstvene teme, čineći lekare i farmaceute ključnim za podsticanje samostalne brige o zdravlju, a kao primer se navodi da 40 odsto Evropljana je reklo da su saveti koje dobijaju od farmaceuta ključan razlog posete apotekama.

Takođe, apoteke doživljavaju kao praktične lokacije za sve svoje zdravstvene potrebe 30 odsto i vrednuju lične odnose koje imaju s osobljem 28 odsto.

Svest o važnosti zdravlja je veoma jaka širom Evrope, čak 96 odsto građana Evrope smatra da je zdrav način života važan za njih, a 72 odsto Evropljana redovno praktikuje preventivne navike poput vežbanja, uzimanja suplemenata i zdravog načina ishrane.

"Dve trećine građana 66 odsto sada ide na sve ili većinu preventivnih pregleda, što je povećanje od 5 odsto u odnosu na 2023. godinu", navodi se u izveštaju.

Kako je dodaje, samo polovina Evropljana 51 odsto smatra da uspeva da živi zdravo.

"Španci ocenjuju svoj način života najzdravijim 68 odsto, a prema podacima Eurostata, takođe imaju i najduži životni vek na kontinentu. Jedan od glavnih problema za postizanje zdravog načina života je nedostatak motivacije, što prijavljuje 41 odsto ispitanika. Ipak, lične prioritete u vezi sa zdravljem ne određuju samo motivacija, već finansijski i mentalni izazovi takođe igraju značajnu ulogu", ističe se u zdravstvenom izveštaju Štada grupe.

Kada je reč o finansijama kao prepreke zdravom životu, ističe se da su mentalno zdravlje i ekonomska situacija i dalje ključni faktori koji utiču na zdravlje pojedinca i stvaraju dodatne prepreke za bolje zdravlje Evropljana.

"Oni koji su zabrinuti za finansije ređe uspevaju da vode zdrav način života u odnosu na one koji nemaju tih briga. Takođe, veza između finansijskih i mentalnih problema je neosporna: oni koji se suočavaju sa novčanim poteškoćama imaju daleko veću verovatnoću da će iskusiti sindrom sagorevanja (burnout) i manje su skloni da svoje mentalno zdravlje opišu kao "dobro" u poređenju s onima koji nemaju finansijskih briga", dodaje se u izveštaju.

Prema podacima istraživanja, čak 64 odsto Evropljana opisuje svoje mentalno zdravlje kao dobro, naročito u Rumuniji 84 odsto, Bugarskoj 80 odsto, Srbiji i Švajcarskoj po 74 odsto, kao i u Francuskoj 71 odsto.

Takođe, navodi se da dve trećine Evropljana, odnosno 66 odsto stanovištva, kaže da je barem jednom iskusilo simptome sagorevanja.

"Žene 71 odsto i mlađi od 35 godina 75 odsto su posebno pogođeni. Ljudi koji se suočavaju s mentalnim izazovima tri puta su manje skloni da kažu da žive zdravo u poređenju s onima koji imaju dobro mentalno zdravlje. Ovi nalazi ističu potrebu za ravnopravnim tretiranjem mentalnog i fizičkog zdravlja širom Evrope, što bi bio prvi korak u pravom smeru. Trenutno, svega petina 21 odsto Evropljana smatra da se mentalnom i fizičkom zdravlju posvećuje jednaka pažnja u zdravstvenim sistemima", navodi se u izveštaju.

Generalni direktor Štada grupe Peter Goldšmit izjavio je da prepoznavanjem i predviđanjem trendova koji oblikuju budućnost zdravstvene zaštite, istraživanje pruža uvide potrebne za najbolje zadovoljavanje potreba pacijenata.

"Cilj svih zaposlenih u Štada grupi je da brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner. Deljenjem ovih podataka sa svim relevantnim institucijama u sektoru zdravstva, želimo da doprinosimo donošenju boljih odluka za unapređenje kvaliteta života", istakao je Goldšmit.

Izveštaj predstavlja najobimniju reprezentativnu zdravstvenu studiju u Evropi, koju je sproveo Human8 u ime Štade, a ove godine u istraživanju je učestvovalo više od 27.000 ispitanika, uzrasta od 18 do 76 godina, iz 22 države, među kojima je i Srbija.