Plenković: Hrvatska može da ispuni ciljeve NATO-a o izdvajanju za odbranu

BRISEL/ZAGREB - Hrvatska može da ispuni ciljeve NATO o izdvajanju za odbranu, a da to ne ide na štetu socijalnih ili drugih davanja, izjavio je danas premijer Andrej Plenković.

"S obzirom na naš privredni rast, koji je među najvišima u EU-u, mislim da su te ambicije itekako realne, i to ne na štetu socijalnih ili nekih drugih davanja", rekao je Plenković u Briselu gde učestvuje u na sastanku šefova država ili vlada zemalja članica EU.

Čelnici NATO juče su u Hagu dogovorili novi, znatno veći cilj izdvajanja za obranu. Do 2035. godine države članice obavezale su se da izdvajaju pet posto svog BDP-a za odbranu, od čega 3,5 posto za vojne izdatke, a 1,5 posto za infrastrukturu koja služi za opštu dobrobit.

Plenković je istakao da je Hrvatska, nezavisno od NATO, planirala da podigne odbrambeni budžet na tri odsto do 2030. godine.

Rekao je i da privredni rast obezbeđuje veća ulaganja u odbranu, pri čemu će se voditi računa da se ulaže u jačanje industrijske i tehnološke baze. Za ono što Hrvatska ne može sama da proizvede i mora nabavljati od drugih proizvođača, treba da obezbedi da to bude po razumnim, a ne po naduvanim cenama.

Čelnici država članica Evropske unije okupili su se danas na svom redovnom sastanku na vrhu. Na dnevnom redu je niz tema od geoekonomskih izazova i privredne konkurentnosti, obrane i bezbednosti do Ukrajine, sankcija protiv Rusije, trgovine, migracija, zapadnog Balkana.

Plenković je rekao da je upravo on na poslednjem samitu u martu inicirao da se na ovom sastanku održi rasprava o zapadnom Balkanu, prenela je Hina.

Postoji spremnost 26 zemalja članica da se s Ukrajinom otvore pregovori u prvom klasteru, ali se tome protivi mađarski premijer Viktor Orban. Za takvu odluku potreban je konsenzus svih država članica. S obzirom na Orbanovu nepopustljivost u vezi s Ukrajinom, u Briselu se počela spominjati mogućnost da se pregovori s Kijevom vode neformalno, a onda kada se reši problem s Mađarskom da se to formalizuje.

Druga tema oko koje nema saglasnosti je sporazum o odnosima EU i Izraela. Oko pola zemalja je za reviziju ugovora s Izraelom zbog kršenja humanitarnog prava u Gazi, ali čini se da o tome neće biti saglasnosti.