Figaro: Francuski ministar otvara razgovore o autonomiji Gvajane

PARIZ - Francuski ministar za prekomorske teritorije, Manuel Vals, primio je delegaciju izabranih zvaničnika iz Gvajane kako bi započeli razgovore o mogućoj promeni institucionalnog statusa te teritorije ka većoj autonomiji.

Taj sastanak predstavlja početak dijaloga koji su dugo tražili lokalni zvaničnici Gvajane, a inicijativa je najavljena tokom ministrove posete Gvajani u junu prošle godine, preneo je "Figaro".

Ministarstvo za prekomorske teritorije je naglasilo da će sastanak otvoriti ciklus diskusija o statutarnoj evoluciji zajednice, koja se trenutno suočava sa izazovima u vezi sa zakonodavnom autonomijom.

Međutim, pred početak sastanka, dva poslanika Francuske Gvajane, Žan-Viktor Kastor i Dejvi Riman, objavili su u otvorenom pismu da neće učestvovati, optužujući ministra Valsa za isključivanje civilnog društva iz procesa.

Kastor je na Fejsbuku napisao da je uloga civilnog društva u zakonodavnoj evoluciji Francuske Gvajane ključna i da bi njen izostanak mogao ozbiljno da ugrozi budućnost teritorije.

Iako su poslanici odlučili da bojkotuju sastanak, desetak izabranih zvaničnika iz Gvajane, uključujući predsednika Teritorijalnog kolektiva Gvajane, Gabrijela Servila, i predsednika Udruženja gradonačelnika Gvajane, Mišel-Anža Žeremija, prisustvovalo je razgovorima u Parizu.

Jedan od ključnih ciljeva sastanka bio je da se postavi okvir za buduće runde diskusija, kao i da se definišu teme koje će biti obrađivane i vremenski okvir za donošenje konkretnih odluka.

Vals je tokom juna nagovestio da bi drugi sastanak mogao da bude održan u Jelisejskoj palati, a francuski predsednik Emanuel Makron je izrazio spremnost da direktno razmotri predlog zakonskih promena, koji su izabrani zvaničnici podneli još u martu 2022. godine.

Projekat autonomije za Francusku Gvajanu u velikoj meri je usmeren na jačanje zakonodavnih i upravnih ovlašćenja lokalnih vlasti.

Plan, koji je razvijen tokom nekoliko kongresa 2023. i 2024. godine, predviđa da bi autonomna zajednica Gvajane mogla da preuzme odgovornost za ključne oblasti kao što su razvoj, transport, poljoprivreda i upravljanje prirodnim resursima.

Međutim, pitanje bezbednosti i regionalne saradnje i dalje bi bilo pod delimičnom kontrolom centralne vlasti.

Izabrani zvaničnici Francuske Gvajane takođe pozivaju na prenos javnog zemljišta, koje je trenutno više od 90 odsto u državnom vlasništvu.

Cilj im je da omoguće veću kontrolu nad zemljištem i resursima koji su ključni za razvoj teritorije.

Iako je predlog o autonomiji još uvek na čekanju, razgovori u Parizu označavaju početak ozbiljnog dijaloga o budućnosti te teritorije, koja, prema mišljenju mnogih, mora bolje da se uskladi sa specifičnostima lokalnog društva i ekonomije.