Pravnici: Ako Ustavni sud BiH odbije apelaciju Dodika, sledi žalba Sudu u Strazburu

BANJALUKA - Krnji Ustavni sud BiH danas na vanrednoj sednici razmatra apelaciju odbrane Milorada Dodika na presudu Suda BiH, ne i na odluku Centralne izborne komisije BiH o oduzimanju mandata demokratski izbranom predsedniku Republike Srpske.

Advokati su apelaciju na odluku Suda BiH uputili još 5. avgusta, a na odluku CiK BiH mesec dana kasnije. Odlukom CiK BiH Dodiku je oduzet predsednički mandat i raspisani su vanredni izbori za predsednika Republike Srpske za 23. novembar.

Uprkos tromesečnom kašnjenju u odlučivanju po apelaciji čiji je zahtev privremena mera "zamrzavanja" sankcije do konačne odluke, činjenica da je ipak zakazana vanredna sednica sa jedinom tačkom dnevnog reda, za struku je signal da sudije predmetu pridaju poseban značaj, piše portal RTCG.

Odlučivaće odmah o meritumu ili glavnoj stvari, što u pravu znači da su apelaciju već ocenili kao neupitno osnovanu.

"Zahtjev te apelacije je da se presude prvostepenog suda BiH i apelacionog odeljenja proglase neustavnim kršenje njegovih ljudskih prava, jer nisu donesene na osnovu zakona, a da bi nešto bilo zakon mora biti doneseno od zakonodavca, od parlamenta. To je suštinski zahtev:, objasnio je bivši predsednik CiK BiH Branko Petrić.

Uz suštinski - kojim je Kristijan Šmit, kao individua i bukvalno oteo nadležnost jedinom ustavnom zakonodavcu - Parlamentarnoj skupštini, još je mnoštvo argumenata na strani apelanta. Među važnijima svakako i retroaktivna primjena Šmitovog dela. Sve i da je legitiman, pravno valjano na snagu je stupio danima nakon što je predsednik Dodik potpisao ukaze zbog kojih mu je presuđeno, a retroaktivnost je zabranjena Evropskom konvencijom koja je na snazi duže od sedam decenija.

"Očekujem da će Ustavni sud BiH u punoj meri poštovati Ustav BiH, zakone BiH i svoju dosadašnju praksu u sličnim predmetima kada je odlučivao", kaže Zlatko Knežević, bivši predsednik Ustavnog suda BiH i član Venecijanske komisije Saveta Evrope.

Odlučivao je već Ustavni sud - da zakon sa nivoa BiH ne može derogirati Ustav entiteta čiju je usklađenost sa ustavnim sistemom BiH potvrdila Venecijanska komisija. A prema Ustavu Republike Srpske potpis ukaza obaveza je, a ne želja predsednika. Uz to predmetne zakone za koje je ukaze potpisao predsednik Dodik, individua Šmit je "stavio van snage", pa je Dodikov učinak po pitanju važenja tih zakona pravno nerelevantan. Istovremeno osporeni zakoni nikad nisu primenjeni, što znači da eventualna šteta kao uslov svake inkriminisane radnje, nikada nije nastala.

"Ako ima prava, onda je to jasno da pojedinac ne može svojom odlukom da menja zakone, Ustav i Krivični zakon", ističe Goran Selak, ministar pravde Srpske.

Advokat Goran Petronijević kaže da će Ustavni sud BiH, ukoliko bude odlučivao po Ustavu, ukinuti presudu Dodiku, a promenjene globalne političke okolnosti daju nadu da bi do toga moglo da dođe.

Između ostalog i zbog višestrukog kršenja Zakona o krivičnom postupku tokom sudskog procesa. Od hokejaških zamena "neposlušnih" sudija "poslušnim", neuvođenja dokaza u postupak na koje se u optužnici pozivalo Tužilaštvo, a u presudi sud, pa do sudijske opstrukcije zahteva da se u sudnici sasluša i Šmit i utvrdi njegov legitimitet.

"U momentu kad pravo postane nemoćno, a politika dovede do toga da je pravo nemoćno, onda se politika mora neminovno umešati da reši to pravo, inače nastaje haos i to se zaista i desilo", kaže advokat Vlado Adamović.

A da li će taj haos da zaustavi krnji Ustavni sud ili će nastaviti stranputicom nižerangiranih nosilaca pravosudnih funkcija? Ako uvaži apelaciju, vlastite odluke moraće da resetuju i druge u proces uključene institucije, poput Centralne izborne komisije. U suprotnom, osporena presuda stići će do Strazbura gde bi međunarodne sudije mogle da svedoče kršenju osnovnih ljudskih prava u BiH.