Pavel: Rusija ima maksimalističke zahteve za okončanje rata, potreban veći pritisak

PRAG - Rusija nastavlja da postavlja maksimalističke zahteve za okončanje rata, tako da bi partneri trebalo da izvrše veći pritisak na Kremlj i više pomognu Kijevu izjavio je češki predsednik Petr Pavel.

"Rusija još nije pokazala neku posebnu spremnost za pregovore i kompromise. Za sada, ona i dalje insistira na svojim maksimalističkim ciljevima u vezi sa ograničenjima za Ukrajinu i njenu bezbednosnu budućnost, a pre svega - u vezi sa teritorijama. I ovde je važno, prvo, nastaviti pritisak na Rusiju - politički, finansijski, ekonomski, ali istovremeno nastaviti podršku Ukrajini kako se ne bi našla u mnogo manje povoljnoj poziciji za početak pregovora", rekao je on za češki informativni portal Odkryto.cz.

Prema njegovim rečima, trenutni pregovori nisu beskorisni i "sve zavisi od očekivanja.

"Naivno je očekivati da će se u kratkom roku postići dogovor između Ukrajine, evropskih država, Sjedinjenih Država i Rusije. Nije važna saglasnost Ukrajine i njenih pristalica, već dogovor o uslovima mirovnog sporazuma sa zaraćenom stranom, odnosno sa Rusijom", istakao je Pavel i dodao da činjenicu da se stavovi Ukrajine, Evrope i Sjedinjenih Američkih Država poklapaju ili su gotovo identični, smatra velikim uspehom.

On je napomenuo da istorija uči da pregovori mogu da budu uspešni samo kada su obe strane u relativno povoljnom položaju. U suprotnom, dodao je, jedna od strana koja je u prednosti, uvek će nastojati da nastavi sukob.

"Ukrajina je u dobroj poziciji, a saveznici moraju da nastave političke, ekonomske i vojne pritiske na Rusiju", poručio je Pavel.

On je pohvalio nastavak podrške Ukrajini kroz različite oblike pomoći, uključujući vojnu i humanitarnu, naglašavajući da stabilnost Ukrajine predstavlja ključnu stavku za bezbednost i stabilnost u celoj Evropi.

Pavel je izjavio da stabilnost Ukrajine direktno utiče na stabilnost Češke i da je važno obezbediti podršku Ukrajini, kako bi se smanjile pretnje po nacionalnu bezbednost.

Takođe, osvrnuo se na planove za smanjenje budžeta tajnih službi i upozorio da bi smanjenje resursa u ovoj oblasti bilo opasno u svetlu povećanih pretnji, naročito od Rusije.

"Ako želimo da sačuvamo bezbednost, moramo investirati u odbranu", rekao je Pavel.

Pavel je zaključio da će sankcije Rusiji i dalje biti ključne, iako postoje i dalje pokušaji zaobilaženja sankcija preko trećih zemalja.

Komentarišući odbijanje nove češke vlade da garantuje Ukrajini kredit od 90 milijardi od Evropske unije, Pavel je ocenio da je "dobra stvar što Češka nije završila sa Mađarskom i Slovačkom", koje su uglavnom odbile da podrže obezbeđivanje ovog kredita.

Tokom glasanja u decembru o dodeli 90 milijardi evra kredita Ukrajini na dve godine (2026-27), koji će EU pozajmiti na finansijskim tržištima, češki premijer je podržao tu ideju, ali je izjavio da Češka neće biti garant nijednog od kredita.

Istovremeno, naglasio je da Češka ima drugačiji stav od Mađarske i Slovačke, koje su de fakto odbacile zaključke Evropskog saveta.