U Južnoj Africi ponovo sahranjeni posmrtni ostaci pripadnika starosedelačkih naroda

JOHANEZBURG - Posmrtni ostaci najmanje 63 pripadnika starosedelačkih zajednica Bušmana i Kojsanaca koji su pre više od jednog veka iskopani i poslati u Evropu radi naučnih istraživanja, ponovo su sahranjeni u Južnoj Africi, a ceremoniji je prisustvovao i predsednik te zemlje Siril Ramafosa, koji je ocenio da je prodaja posmrtnih ostataka starosedelačkih naroda radi proučavanja u Evropi bila je ukorenjena u rasizmu i korišćena za unapređenje teorija o evropskoj rasnoj superiornosti.

Ostaci koji su sada ponovo sahranjeni iskopani su u periodu od 1868. do 1924. godine i potom donirani Hanterijan muzeju pri Univerzitetu u Glazgovu u Škotskoj, dok je deo čuvan u muzejima Iziko u Južnoj Africi još od 1920-ih godina, navodi AP.

Ramafosa, koji je prisustvovao ceremoniji zajedno sa predstavnicima muzeja i tradicionalnim liderima, izjavio je da je povratak posmrtnih ostataka rezultat pregovora između univerziteta i vlade započetih 2022. godine.

On je ocenio da ovaj čin predstavlja deo napora za obnovu dostojanstva.

"Prodaja posmrtnih ostataka starosedelačkih naroda radi proučavanja u Evropi bila je ukorenjena u rasizmu i korišćena za unapređenje teorija o evropskoj rasnoj superiornosti. Oni su iskopavani i pretvarani u robu i eksponate, izložene pod hladnim pogledom pseudonauke", naglasio je Ramafosa.

Prema njegovim rečima, većina evropskih zemalja mora da učini više kako bi priznala nepravdu nanetu Afrikancima tokom kolonijalizma, kao i da razmotri isplatu reparacija bivšim kolonijama.

Posmrtni ostaci vraćeni su u okviru šire inicijative afričkih zemalja za povratak ljudskih ostataka i kulturnih artefakata koji su tokom kolonijalnog perioda odneti sa kontinenta.

Zajednice Bušmana i Kojsanaca, koje se smatraju najranijim stanovnicima Južne Afrike, pružale su otpor kolonijalizmu, a mnoge njihove pripadnike ubili su evropski doseljenici.