Stručnjak CEFTA Zdravko Ilić: Jedan od prioriteta 2024. biće digitalizacija i elektronska trgovina

BRISEL - Srbija će naredne godine preuzeti predsedavanje Centralnoevropskim ugovorom o slobodnoj trgovini (CEFTA), a stručnjak za trgovinu uslugama CEFTA Sekretarijata Zdravko Ilić kaže da će jedan od prioriteta u 2024. godini, o kojem će se razgovarati na konferenciji ove organizacije 7. decembra u Podgorici, biti digitalizacija i elektronska trgovina.

Ilić je za Tanjug rekao da očekuje da "stvari dobiju novu dinamiku" kada Srbija preuzme od 1. januara od Crne Gore predsedavanje ovom ekonomskom organizacijom između Albanije, BiH, Severne Makedonije, Moldavije, UNMIK-a, Crne Gore i Srbije.

On je naglasio da predsedavanje CEFTA nudi mnoge mogućnosti, a jedna od ključnih je što predsedavajući, kao i u EU, definiše prioritete i agendu onoga što će se dešavati u toku godine.

"CEFTA je tim od sedam strana, i sve odluke se donose konsenzusom, ali kao i EU, taj pravac i dinamiku zadaje predsedavajući. Zato je ta uloga vrlo važna i zato je ta 2024. veoma važna jer je Srbija po mnogim kriterijumima najveća strana sa najvećim kapacitetima unutar CEFTA. Mi očekujemo da stvari dobiju novu dinamiku kada Srbija preuzme predsedavanje", naglasio je Ilić.

Na pitanje kako ocenjuje ovu godinu iz ugla trgovine, uoči konferencije koju CEFTA organizuje 7. decembra u Podgorici, Ilić objašnjava da CEFTA tradicionalno u decembru organizuje niz događaja, koji se zovu CEFTA nedelja, a da je centralni događaj u okviru te CEFTA nedelje konferencija koja će biti posvećena elektronskoj trgovini i digatilizaciji.

On je rekao da, kada se govori o rezultatima CEFTE, gledaju se trgovinski podaci, a da prema podacima za 2022. godinu, "možemo biti veoma zadovoljni".

"Generisali smo trgovinu od nekih 12 milijardi evra. Samo na Srbiju odlazi 5,5 milijardi evra, od kojih 4,5 na robu, a jedan milion ide na usluge", naveo je Ilić i istakao da Srbija, a i CEFTA generalno, više izvozi u CEFTA nego u Nemačku, koja je tradicionalno njen najveći trgovinski partner.

On je dodao da, kada je reč o rezultatima CEFTA sekretarijata i CEFTA tela, radi se svake godine na sprovođenju zajedničkog regionalnog tržišta, odnosno akcionog plana zajedničkog regionalnog tržista, čija je svaka od tih inicijativa u okviru tog plana ideja da se olakša trgovina u određenom sektoru ili određenom delu.

"Naš saldo za ovu godinu nije toliko loš. Tehnički smo završili pregovore za sedam CEFTA odluka, a svaka od tih odluka je jedan mali sporazum o olakšavanju trgovine. Tri se odnose na elektronsku trgovinu i one su nam najznačajnije, otud i fokus na konferenciji, ostali na trgovinu, carine, veterinarske dokumente, profesionalne kvalifikacije i slično", rekao je Ilić.

Pored tih sedam odluka, kako je naveo, postoje još tri i CEFTA je jako blizu završetka pregovora o njima.

"To čin korpus od 10 sporazuma koji su skoro gotovi i čija implementacija čeka u 2024. godini", naveo je Ilić.

Govoreći o tome šta su konkretne koristi za preduzeća i građane, Ilić je rekao da su koristi brojne od svake od odluka CEFTA, a kao primer naveo kompleks kvalifikacija i radnih dozvola.

"To se tiče svakog čoveka koji nudi svoju uslugu u regionu i zbog toga treba da putuje na različita tržišta", naveo je Ilić.

On je dodao da, ako se zamisli situacija u kojoj arhitekta ili građevinski inženjer treba da odu iz Srbije u BiH, i tamo rade neki projekat, pitanje priznavanja njegove kvalifikacije je "prvo pitanje na koje mora da se da pozitivan odgovor da bi mogao da radi taj posao", a drugo je pitanje radne dozvole, koje predstavlja "nemalu birokratsku proceduru".

"Kada naše odluke budu usvojene i sprovedene, ovi ljudi će imati mnogo lakšu situaciju. Za neke od njih to će biti prvi put mogućnost da ozbiljno razmatraju takva tržišta", rekao je Ilić.

Na pitanje šta su prioriteti i izazovi tokom 2024. godine, Ilić je rekao da će razgovori 7. decembra u Podgorici biti usmereni na digitalizaciju i elektronsku trgovinu.

"To će biti jedan od značajnih priroiteta 2024. godine", naglasio je Ilić.

On je naglasio da sada postoji paket odluka koji se odnose na usaglašavanje regulative.

"U svih sedam strana imamo sličnu reguilativu. Jedan preduzetnik koji radi i hoće da pruža usluge putem interneta, zna da je situacija na domaćem tržištu ista ili slična na drugim", rekao je Ilić.

Pored toga, kako je naveo, centralni fokus je na programima priznavanja dokumenta.

"Ideja da ko god radi unutar CEFTA, ne mora zarad sedam različitih tržista da vadi sedam različitih dokumenata i plaća sedam različitih taksi, već da dokument koji originalno ima za svoje tržište može da bude priznat i na drugih sedam tržita. To je generalni princip koji primenjujemo i u okviru olakšavanja trgovine robom i u okviru olakšavanja trgovine uslugama u različim sektora", rekao je Ilić.

On je dodao da je jedan od ključnih principa olakšavanje procedura u vezi sa prelazima.

"Svaki put kada vidimo kamione, posebno leti, koji se nižu na prelazima, to je pitanje procedura, dokumenata i načina rada na prelazima. S tim u vezi imamo aktivnosti koje pokušavamo da sprovedemo, a koje olakšavaju time što će se digitalizovati način obrade informacija na prelazu. Moguće će biti da se neke procedure završe i pre nego što kamion dođe na prelaz. To su nam generalni prioriteti za 2024. godinu", rekao je Ilić.

On je dodao da će Srbija izaći sa konkretnim prioritetima, koji će moći da se vide 7. decembra.

Na pitanje kako će na rad CEFTA uticati Plan rasta koji je Evropska komisija predstavila početkom novembra, a koji se zasniva na sedam stubova i omogućava pristup jedinstvenom tržištu, Ilić je rekao da se od tih sedam stubova dva odnose na trgovinu robom i uslugama, a jedan na digitalne usluge i da u ta tri sektora CEFTA ima "značajnu ulogu".

"Jer je osnovna ideja novog Plana rasta EU je da poveže regionalnu saradnju i regionalnu integraciju sa pristupom tržištu EU", rekao je Ilić.

On je istakao da CEFTA napravljena da bude neka vrsta predvorja za EU kandidate.

"I danas sve naše strane su potencijalni EU kandidati, i u tom smislu je zamišljeno da CEFTA, odnosno zajedničko regionalno tržiste, služi i privredi i administraciji za testiranje onih odnosa koji će sutra imati kao buduće članice", rekao je Ilić.

On je objasnio da "ono što se desi unutar CEFTA, ono gde se dogovori naprave unutar CEFTA, tu će strane moći da dođu pred EU i traže pristup i beneficije prema evropskom jedinstvenom tržistu".

"Ako se strane ne dogovore unutar CEFTA, to će biti mnogo teže da se od Ervope traže ustupci kada u pitanju pristup njihovom tržištu. U tom smislu uloga CEFTA ključna je za omogućavanje da ono što je Evropa obećala postane stvarnost", zaključio je Ilić.