Vlade Radulović: Ulazak Švedske u NATO je finalizacija saradnje koja je već postojala

BEOGRAD - Vojni analitičar Vlade Radulović rekao je danas da ulazak Švedske u NATO predstavlja formalno-pravnu finalizaciju višedecenijske saradnje koju je ta zemlja imala sa Alijansom.

Podsetio je da je Švedska još od pristupanja Partnerstvu za mir 1994. godine učestvovala u nekoliko različitih programa NATO-a.

"Tako da je ovo samo finalizacija saradnje koja je između Švedske i Alijanse postojala", naveo je Radulović za Tanjug.

Ukazao je i na pristupanje Švedske snagama za brzo reagovanje NATO-a 2013. godine, kao i na učestvovanje u zajedničkim projektima u oblasti vojne industrije od 2016. godine.

Što se tiče novih obaveza koje će Švedska imati ulaskom u Alijansu, Radulović je naveo da nema nekih značajnih novih obaveza.

"Ono što je ključna obaveza jeste ta kolektivna komponenta, odnosno odgovor i zaštita ostalih članica u slučaju da neka od njih bude napadnuta. Možda je to i najznačajniji rezultat i razlog zašto je Švedska postala članica NATO-a", rekao je Radulović.

On to smatra glavnim razlogom pristupanjem Švedske NATO-u, zemlje koja je više od dva veka čuvala svoju neutralnost i dodaje da će Švedska sada imati obavezu da na odbranu izdvoji bar dva odsto svog BDP-a, što bi mogla da ostvari već ove godine.

Radulović je naveo da bi se ulazak Švedske u NATO mogao zvati istorijskim trenutkom, jer su zemlje poput nje i Švedske bile poznate po svojoj neutralnosti.

Kao ključni razlog tome on navodi strah od potencijalnog napada Rusije na tu zemlju, koji je porastao nakon napada Rusije na Ukrajinu 2022. godine.

Radulović ne očekuje neku konkretnu reakciju Rusije na ulazak Švedske u NATO, navodeći da se sada nalazimo u jednoj paradoksalnoj situaciji.

"To je da se Rusija borila protiv širenja NATO-a i između ostalog jedan od argumenata zbog čega je pokrenula agresiju na Ukrajinu jeste bio da se zaustavi to širenje, odnosno zato što je NATO došao na njene granice. A onda ste paradoksalno nakon toga dobili još dve nove članice i gotovo duplirali granicu koja nije samo granica između Finske i Ruske Federacije, već je to vojna granica između dve strane koje imaju nuklearni arsenal (Rusije i NATO)", rekao je Radulović.

Dodao je da je Rusija donekle odgovorila formiranjem novih vojnih okruga, kao što su Moskovski ili Lenjingradski i raspoređivanje dodatnog broja vojnika i sredstava ratne tehnike uz granicu sa Finskom.

"Pojačaće se taj segment, ali sa druge strane pojačaće se i vojni potencijal, kako konvencionalni, ali prilično siguran i ovaj nuklearni, bar na taktičkom nivou u Kalinjingradskoj oblasti. I videćemo u kojoj meri će se osnažiti Baltička flota", rekao je Radulović.

Smatra da je najveći strah u Švedskoj sada usmeren na potencijalne sajber napade i na neke vrste hibridnog ratovanja, ali navodi da su određeni programi odbrane od sajber napada već pokrenuti unutar NATO-a i da su posebno targetirane kao osetljive baltičke zemlje, Finska i Švedska.

Iako je potencijal za sukob Rusije i NATO sada veći, Radulović smatra da ipak nije toliko blizu.

"Kada imate u vidu činjenicu da i jedna i druga strana raspolažu nuklearnim potencijalom i da su i jedna i druga strana isto tako svesni da nakon toga nema dalje i da je rizik da civilizacija kakvu danas poznajemo prestane da egzistira, onda su i jedni i drugi svesni kočnice ili crvene linije koje ne bi smeli da pređu", rekao je Radulović i dodao da bi se pre mogli očekivati njihovi sukobi na nivou proksi konflikata u svetu.

Govoreći o trenutnom vojnom odnosu Rusije i NATO-a, Radulović je istakao da je teško to utvrditi, jer ne znamo još koliko iznose gubici u tehnici i ljudstvu Rusije u Ukrajini.

"Sa jedne strane imate NATO kao savez koji će sada sa članstvom Švedske već uveliko preći hiljadu milijardi dolara budžeta. To je nezamisljiva suma novca. Sa druge strane, poslednji podaci kada je u pitanju Ruska Federacija jesu oko 102 milijarde. Dakle, velika je razlika", rekao je Radulović.

Dodao je da su različiti pristupi u vojnoj doktrini i vođenju rata i da NATO prednjači u broju borbenih aviona i mornarici, dok Rusija prednjači u broju oklopnih vozila, višecevne raketne artiljerije i vučne artiljerije.

Radulović je ocenio da je teško reći u kom smeru će ići dalje širenje NATO saveza, podsetio je da mnoge od evropskih zemalja koje nisu u Alijansi imaju već neku vrstu saradnje sa njom.

"Ako govorimo o globalnom širenju, postoje dve interesantne teze, jedna je taj takozvani plan NATO plus, koji bi uključivao one zemlje sa kojima NATO inače ima dobru saradnju. Japan, Australija, Južna Koreja i Izrael. Postoji ta ideja, pa čak se vrlo često u poslednje vreme pominje Indija, da se pokuša izvući iz tog zagrljaja Briksa", rekao je Radulović.

Kao drugi format širenja koji se često pominje, Radulović navodi širenje NATO u regionu Latinske Amerike, pre svega u Kolumbiji.

"Postoji razmišljanje da bi Kolumbija mogla u nekoj perspektivi da postane jedna od članica NATO-a. Prilično je ovo sada kompleksno pitanje, jer sada zadiremo u suštinu NATO. NATO nije osnovan da bi štitio Kolumbiju, Australiju, Novi Zeland ili koga već. Već prosto da bi zaštitio Evropu od Crvene armije tada u to vreme. Tako da bi onda malo priča otišla u suprotnom smeru", zaključio je Radulović.