Poslanici EP dali zeleno svetlo novom zakonu o zaštiti novinara i medija EU

STRAZBUR - Poslanici Evropskog parlamenta dali su danas poslednje zeleno svetlo novom zakonu za zaštitu novinara i medija EU od političkog ili ekonomskog mešanja.

Prema novom zakonu, usvojenom sa 464 glasa "za", 92 "protiv" i 65 "uzdržanih", države članice biće u obavezi da štite nezavisnost medija, a svi oblici intervencija u uređivačkim odlukama biće zabranjeni, saopštio je Evropski parlament.

Vlastima će biti zabranjeno da vrše pritisak na novinare i urednike da otkriju svoje izvore, da ih pritvaraju, sankcionišu, pretresaju im kancelarije ili instaliraju softvere za nadzor na njihovim elektronskim uređajima.

Parlament je dodao značajne zaštitne mere za dozvolu za upotrebu špijunskog softvera, što će biti moguće samo od slučaja do slučaja i podložno odobrenju sudskog organa koji istražuje teška krivična dela za koja je predviđena zatvorska kazna.

Čak i u ovim slučajevima, subjekti će imati pravo da budu obavešteni nakon izvršenog nadzora i moći će da ga osporavaju na sudu, navedeno je u saopštenju.

Da bi se sprečilo da se javni mediji koriste u političke svrhe, njihovi šefovi i članovi odbora treba da budu izabrani kroz transparentne i nediskriminatorne procedure na dovoljno dug mandat.

Njihovo otpuštanje neće biti moguće pre isteka ugovora, osim ako više ne ispunjavaju profesionalne kriterijume.

Javni mediji će morati da se finansiraju transparentnim i objektivnim procedurama, a finansiranje treba da bude održivo i predvidivo, navedeno je u saopštenju.

Da bi se omogućilo javnosti da zna ko kontroliše medije i koji interesi mogu uticati na izveštavanje, sve medijske kuće, bez obzira na njihovu veličinu, moraće da objave informacije o svojim vlasnicima u nacionalnoj bazi podataka, uključujući i to da li su u direktnom ili indirektnom vlasništvu države.

Mediji će takođe morati da izveštavaju o sredstvima dobijenim od državnog oglašavanja i o državnoj finansijskoj podršci, uključujući i iz zemalja koje nisu članice EU.

Javna sredstva medijima ili onlajn platformama moraće da se dodeljuju putem javnih, proporcionalnih i nediskriminatornih kriterijuma.

Informacije o državnim rashodima za oglašavanje biće javne, uključujući ukupan godišnji iznos i iznos po prodajnom mestu.

Poslanici Evropskog parlamenta su se pobrinuli da uključe mehanizam za sprečavanje veoma velikih onlajn platformi, kao što su Fejsbuk, X (Tviter) ili Instagram, da proizvoljno ograničavaju ili brišu nezavisne medijske sadržaje, navedeno je u saopštenju.

Platforme će prvo morati da razlikuju nezavisne medije od nezavisnih izvora.

Mediji će biti obavešteni kada platforma namerava da izbriše ili ograniči njihov sadržaj i imaće 24 sata da odgovore.

Tek nakon odgovora ili u odsustvu istog platforma može obrisati ili ograničiti sadržaj ako i dalje nije u skladu sa njenim uslovima.

Mediji će imati opciju da iznesu slučaj telu za vansudsko rešavanje sporova i zatraže mišljenje od Evropskog odbora za medijske usluge (novog odbora nacionalnih regulatora EU koji će uspostaviti EMFA), navedeno je u saopštenju Evropskog parlamenta.