DW: Iduća godina za Nemačku kao 2016. - ali na steroidima

Nemacka je preuzela krupniju ulogu u međunarodnoj politici ove godine, ali je politički Berlin na globalnoj bini bio suočen s nizom poraza, a situacija će ostati komplikovana i u 2017, sa otežavajućim faktorom koji se zovu Bregzit i Tramp, uz Ukrajinu, Rusiju i Siriju kao temama sa slabim izgledima da se sklone sa agende.

26 Decembar 2016 11:35

BERLIN - Nemacka je preuzela krupniju ulogu u međunarodnoj politici ove godine, ali je politički Berlin na globalnoj bini bio suočen s nizom poraza, a situacija će ostati komplikovana i u 2017, sa otežavajućim faktorom koji se zovu Bregzit i Tramp, uz Ukrajinu, Rusiju i Siriju kao temama sa slabim izgledima da se sklone sa agende.

To u analizi danas navodi "Dojče vele", podsećajući da je nemačka kancelarka Angela Merkel u godini koja je na izmaku posmatrala kako njeni politički partneri odlaze u zaborav.

"Bila je ovo trusna godina za svetsku politiku u kojoj je Nemačkoj pripala uloga da brani liberalni Zapad od nadolazećeg populizma, godina tipova poput Borisa Džonsona i Donalda Trampa, godina u kojoj su jačali Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin. Ta imena su tek deo razloga što je pre svega Evropa s puno nade gledala u Angelu Merkel", ističe DW.

U sve složenijoj situaciji, dodaje se u tekstu, Nemačka je na polju spoljne politike pronašla svoju novu ulogu – posrednika koji je spreman da neumorno razgovara i da, kada treba, zapreti, što je ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer sumirao u autorskom tekstu za magazin "Forin afers".

Nemci ne veruju da razgovor za okruglim stolom rešava svaki problem, ali ne veruju ni da to može pucanje", rekao je šef nemačke diplomatije, a to drugim rečima znači da - Berlin traži balans u spoljnoj politici, konstatuje nemački radio.

"Sve je značajnija uloga Nemačke u svetskoj diplomatiji, bez obzira na to da li se radi o takozvanom Normandijskom formatu o ukrajinskom konfliktu ili o pregovorima o Siriji", kaže za DW Jirgen Hart, koji je u poslaničkom klubu demohrišćana zadužen za spoljnu politiku.

Pa ipak, pregled dešavanja za ovu godinu jednako je sumoran kao i prognoze za sledeću.

"Lako se može ispostaviti da je za nemačke međunarodne odnose Bregzit ipak najgori događaj 2016. Time je znatno oslabljena EU, kao sidro liberalnog međunarodnog poretka i najvažnije nemačko spoljnopolitičko pitanje. Odložene posledice Bregzita biće enormne", upozorava Adrian Oroz, šef berlinske kancelarije Minhenske bezbednosne konferencije.

Što se tiče Donalda Trampa, još se ne može tačno predvideti kako će novi stanar Bele kuće uticati na promenu transatlantskih odnosa, ali je sasvim izvesno da ti odnosi neće biti isti, napominje DW, podsećajući da je Tramp doveo u pitanje američko članstvo u NATO i izdaleka hvalio Putina.

O tome socijaldemokratski poslanik Nils Anen kaže da je izbor Trampa doveo do velike nesigurnosti u vezi sa budućim spoljnopolitičkim kursom SAD.

Ovako sumorni pregled (ne)uspeha nemačke diplomatije u ovoj godini znači da će situacija i u sledećoj ostati slično komplikovana, sa otežavajućim faktorom koji se zovu Bregzit i Tramp, navodi nemački radio.

"Glavni zadatak nemačke diplomatije u 2017. biće da reši krize i predupredi konflikte – posebno u evropskom susedstvu", kaže Jirgen Hart iz CDU.

Ukrajina, Rusija, Sirija – sve to ostaju teme sa slabim izgledima da se sklone sa agende i tokom sledeće godine, a nemačka kancelarka je već rekla da Nemačka ne može sama.

"Ova godina je pokazala da je ispravno preuzeti više globalne odgovornosti, ali takođe je pokazala da nismo do kraja spremni i da ne možemo sami. Treba nam Evropa", kaže na tu temu Amid Nuripur, poslanik Zelenih.

Angela Merkel će – sada, kada joj podrška najviše treba – ostati bez velikih saveznika poput francuskog predsednika Fransoa Olanda i odlazećeg predsednika SAD Baraka Obame, a uz to će morati da trči i svoju četvrtu izbornu trku.

"Plašim se da će 2017. izgledati kao 2016, ali još gore. Kao ova godina na steroidima", zaključuje Adrian Oroz.

AP Photo/Markus Schreiber

vrh strane